Ovo je priča o dvoje ljudi  ; priča o njemu … i njoj .

Priča o dvoje ljudi koji nisu znali trajati .

Priča o ponosu , tom glupom oružju , koje uglavnom uništava kad ga ima previše . Saga o inatu , silnim pokušajima …stupcu sreće ; redu tuge .

Ovo je priča o njima …i lekcija za sve vas koji volite , a bojite se to reći . Pročitajte . Čitajte je svi vi koji odavde pa do vječnosti čekate onaj navodno „pravi“ trenutak , kojim su nam isprali mozak još u ranom djetinjstvu ; čitajte vi koji ste kukavice , i zbog tog puštate one prave da vam odu .

Ova je lekcija veoma skupa … a na ovom papiru stoji upravo zato da je još dvije duše ne moraju plaćati doživotno . Nepotrebno je . Možda ove riječi pomognu nekom drugom „njemu i njoj“ da nauče trajati . Da govore , razgovaraju . Da iskoriste trenutak , prethodno ga prepoznajući …

Ovako te pozdravljam . Ovo je moje zbogom tebi …i nama . Nama ; koji smo bili ne premladi , već preglupi . Nama koji smo dozvolili da život učini svoje . Koji se nismo dovoljno borili , išli za ponosom , inatom i drugima . Naposljetku završili ko dvoje stranaca …tek dvije beznačajne figure u glupoj , mučnoj lekciji života . A zbog čega? Pa eto , navodno je bilo vremena ; onog boljeg – za nas . Čekajući ga , gubili smo svo vrijeme koje nam je bilo dano …te se nakraju i izgubili .  U silnim prepiranjima , uplitanjima svih drugih , dozi inata …često šutnji , okretanju glave ili ignoriranju …jer – postoji bolje vrijeme .

Što je najsmješnije …u tom se trenu zaista činilo da postoji . Činilo se da je tako …Cesta je bila prava , ali put je bio pogrešan . …izgubili su vrijeme puštajući u život strance , tražeći neprestano to „bolje vrijeme“ . Ali život nije plan , već sadašnjost . Život je živjeti danas , ne misleći na jučer i ne planirajući sutra . Život nema čarobne tipke za premotavanje . On se neprestano događa , a dok smo mi tražili bolji trenutak , propustili smo zapravo velik broj prilika koje su nam bile dane .

Neke se stvari mogu planirati ; neke se mogu i željeti …no ne propuštajte , pobogu ljubav i život ; ne propuštajte dragocjeno danas - čekajući bolje sutra . Jer …i danas je važno . I danas je važno! I žalim za svakim danas kad sam okrenula glavu i dozvolila da nestane . Žalim za svakim danas kad ti nisam spomenula da te volim …“jer je patetično . „ Žalim za svakim danas …koje sam glupo potrošila na nekog drugog , smatrajući te samo navikom . Smatrajući nas – nemogućima . Jer …i mene su naučili da je „prava ljubav“ mirna  , uvijek ista , bez ijedne svađe , bez pogrešaka , bez ijednog uspona i pada . Bez truda , bez suza …posipana ružičastim oblakom sreće . Ma molim vas ; molim vas  , takva nije ni u bajkama . Sva sreća da sam ih sve čula …sve sam ih slušala . Osim sebe i tebe . Nisam slušala dvoje najbitnijih . Koja pogreška ! Koja glupa pogreška … Ali da , život nema čarobne tipke . Trebalo je da shvatim . Sad shvaćam . Sad vidim i znam . Kad sam dozvolila da ode . Nestane . Izgubi se .

Nije se izgubilo … ni nestalo . Nije prošlo ; samo život sad ima drugačije planove . Ponestalo je i prilika i pravih trenutaka . Nema veze sad … , jer „što je suđeno , nije izgubljeno.“ Naučila sam čekati . Naučila govoriti . Naučila sam da ljubav nije matematika , nema veze s logikom , ni statistikom . Ljubav nije laka , ljubav nije šutnja , nije puko okretanje glave i guranje pod tepih . Ljubav nije laka , ali je najdivnija stvar na ovom svijetu . Svašta sam naučila ; ponajprije da je najbitnije slušati sebe …i voljeti . Glasno , uporno , boreći se .

Ne tražite , molim vas , pravi trenutak . Učinite svaki trenutak – pravim . Govorite . Borite se , volite . A kad volite , nedajte nikom da vam to oduzme . Ponavljajte koliko volite ; nije besmisleno i ne podrazumijeva se . Bito je to znati . Iskoristite svaki dan , a kad razmišljate uključite i srce u to . Ono nije samo „kutija“ . Bitno je …i često daje posljednju , najispravniju riječ .  Ne tražite drugdje ono što vam je već dato na dlanu …što stoji pred vama .

Izaberite …i volite svoj izbor , boreći se za njega .

Volim te .