Zanimljivo da se bezbroj razloga nađe da se bude žalostan, a više je onih zbog kojih se treba biti veseo.

Žalosni smo i sa razlogom i bez razloga. Često se čuje: "Ne znam šta mi je?" Kaže se da nikada ništa nije bez razloga. Istina je to, no baš zato se treba potruditi i iz tog neraspoloženja čim pre izaći. Ono čemu se poklanja pažnja to i raste. Žalostiti sebe zbog banalnih razloga je nesmisleno. A besmisleno je sve ono na čega se ne može uticati, popraviti. Primiti dejstvo takvo kakvo je i ne trošiti sate u žalosti već misli okrenuti na lepe stvari. Jer vremena se nema puno.

Imati svojih pet minuta za žalost, a samo toliko dok se ne osvesti i onda hrabro napred.

Čuvati snagu za one žalosti koje su neminovne, koje ohrome čoveka za izvesno vreme a tada je itekako potrebna. Zato su tu bližnji, prijatelji, susedi. Zato smo tu mi da im budemo pomoć, da se prevaziđe taj period.