Šta je čovekovo pravo stanje u toku dana; da li radost, melanholija, veselje, tuga, zadovoljstvo

Verovatno je mix svega po malo. Ovisno je o nama i od drugih. Kada obuzme neraspoloženje čovek se povlači u sebe i želi skriti svoje osećaje. To ne sme dugo trajati.

Nasuprot tome kada je veseo, želi čim pre podeliti sa drugima, da i oni uživaju i dožive radost i sa nama dele. Ponekada su to veliki događaji, a u većini maleni, možda za nekoga beznačajni a čine nas sretnim. Mislim da se većina od nas, ako ne i svi, znamo radovati malenim stvarima.

Razveselimo se lepog članka, pesme, glazbenog priloga; razveseli nas da se svojim komentarom izrazimo i zahvalimo autoru; razveseli nas kada nam neko saopšti lepu vest; kada nas pohvali; ponosni smo na sebe kada obvladamo neku tehničku novinu; razveseli nas kada vidimo svoj članak u top listi ili našem izboru; kada naš komentar bude i komentar dana. Radujemo se i podignutom palčiću.

Dobro se psihički i fizički osećamo kada šetamo u prirodi, po tržnici; kada meditiramo, slušamo glazbu, čitamo...

Sreću osetimo kada nas pozovu naši bližnji, prijatelji; kada im skuhamo ono što vole; kada vidimo da su zdravi i veseli.

I još puno toga je što u toku dana razveseli.

To znači, da smo u toku dana više u dobrom nego slabom raspoloženju. Takvi osećaji se moraju prepoznati, gajiti, čuvati ih, zabeležiti.

I kada se radosti posveti puna pažnja i kada joj se da primarni značaj, ublažiće sve one neugodnosti u toku dana kada se pojave.

Veselimo se i budimo zadovoljni sa malim, a iz malenog uvek naraste veliko. U svom dobrom raspoloženju, uhvatimo i druge za ruku i uvedimo ih u krug radosti. Jer samo sa drugima čovek oseti poptunu sreću.