Evo, već treći dan moj dragi boluje ,a bolujem i ja sa njim. U običnim obiteljima viroza ne znači ništa, ali u našoj ima posebnu težinu. Ja bolujem, jer ne mogu, osim poluprazne šalice čaja donijeti ništa teže do kreveta. Smatram se sposobnijom i pametnijom od mnogih, baš onoliko koliko sam fizički nemoćnija od drugih, pa se u takvim situacijama pitam s kakvom ženom bi njemu bilo lakše?!

U nekim stvarima sam prepotentna, a u drugim očajno realna!!! Ovako, oboje se borimo sa bolešću, u strahu se pitajući što će biti kada nastupi nešto ozbiljnije? Svima, a ponajviše meni, normalno je da sam ja bolesna i da ja nešto fizički ne mogu, ali bolesni Ivica svima je čudo. Najviše su začuđena naša dva psa, koja sa nevjericom izlaze u šetnju bez nas... Ipak, ne bojim se, znam organizirati posao i život, a ljudi koji nas okružuju žele nam pomoći...