Nema većeg meštra od izbjegavanja ljudi od mene. Život me naučio da nema prijateljstva. Sve je ili interes ili seks!. Nemojte sad ovdje bacat drvlje i kamenje po meni….ali prava prijateljstva se sklapaju u djetinjstvu i mladosti…
Moji su prijatelji i prijateljice mrtve! A ja sjedim sama, jer sam poučena iskustvom ustanovila da se ženi ne možeš povjerit u 4 oka, a muškarac koji te sluša, samo čeka kad ćeš mu se podat ili kad će od tebe dobit ono što njemu treba.
Oko mene su ostale 2 vrste ljudi:
- oni koji me poštuju i cijene ….rekla bi i vole…ali koji izdaleka gledaju što radim, poštuju me i pokušavaju mi pomoć onda kad to od njih ne tražim….odatle dolaze pokloni…skupe očale za vid….besplatni ručkovi, besplatan prijevoz, besplatna ljetovanja …i sve ono što mi olakšava život, jer znaju da mi je život kaos. Ti nikad nisu bili u mojoj kući a nisam ni ja u njihovoj. To su mi najveći prijatelji na svijetu koji gledaju kako hrabro …s osmjehom jurišam….i pokušavam pomoć ili bar ne odmoć….
- i ovi s kojima se družim… koji žele da im glumim klauna, koji trebaju od mene uslugu, ....njima ja kuham…spremam… evo sad je išao SMS: „Elica hoće kavu u Trogiru, sunce je, tko je za nek se javi da se dogovorimo zajednički prijevoz!“ …neće se niko javit….zašto bi se oni zamarali zbog mene? …i tako ću im napravit sve ono što im treba …kad to njih bude volja (tip koji se ponudio da pošalje SMS …od mene traži uslugu da je ne smim ni napisat koja je J))
Navikla sam uvijek više davati nego primati i svaki novi prijatelj za mene je značio novi posao, težak rad. Iscrpljuješ se od rada i tada možeš zaspat umoran.
Imam blog, to znate, prebrisano je sve s njega i neki se tekstovi objavljuju ovdje. Na blog odem povremeno….svakih par dana… zašto? …zato jer sam svaki trenutak kad sam u zatvorenom prostoru ovdje.
Davno još sam počela nositi preširoke muške džempera…prestala sam s češljanjem i s namještenim frizuricama…. Zašto? …da budem neprimjetna ….neugledna … da se za mene ne lijepe kreteni i budale….. al zaludu….rekao je jedan „Tvoj veseli duh ništa ne može sakriti!“
..osim svega ovog …ja sam iskrena do bola…a iskrenost je drskost…. i boli …i pogađa kao čekič ravno u glavu…a ja se upravo zbog toga…još uvijek mogu zacrvenit! …a to je za moje godine …naprosto nevjerovatno….
…isto tako ne volim razmišljat … to mi je napor… razmišljat što reći…da ne bi koga uvrijedio… razmišljat što će drugi reći….i kad me dovedete u situaciju da moram razmišljat dok pričam…i zagrepst samo milimetar ispod površine svog mozga …tada znajte jednu stvar….znam koja će bit vaša slijedeća rečenica…. i odmah ću vam dat odgovore na pitanja koja još niste ni postavili… meni je to dosadno….znam točno što mislite…mrzim Vas…zato jer ćete nakon sat dva reći ono što ste htjeli pitat, a ja sam to znala čim sam vas vidila......i zato …ne želim razmišljat … površna sam u tome…
Želim samo utonut u nečije rame i opustit se. …želim se smijat….I nema toga što neću napravit za doć do toga!.... sve ostalo za mene je fizički i psihički napor.
Dosta mi je muljatora, licemjera ….bla bla…. ja samo čekam da ovo prođe….. i pokušavam se što bolje iskoprcat iz svega….da se što bezbolnije prošetam kroz ovaj život…jer dosada je vrag…i dosada me ubija… i nemam drugog izbora od ovog kako živim….ili tablete…ili ovaj moj život. (a tablete ne pijem)
Ne zamaram se lošim stvarima. Loše stvari prođu kraj mene…neke me dotaknu više…neke manje …ali ih ja ne pamtim….osim ako me ne isprovocirate….tada ću vam reć i dan i sat kad ste mi nešto rekli…. jer to je zapisano par centimetara ispod kore mog primozga J
i zato, najdraži moji Magicusi…. hvala Vam što me podnosite ovako „drsku“ ..i otvorenu…i što mi omogućavate ovo lepršavo čekanje na vašim stranicama … jer i Vaši komentari na ove moje misli posute na ekran…su iskreni i od srca…. ne muljate dok odgovarate…. i nemojte se plašit da će se neko uvrijedit…. iskrena izjava ljuti samo one koji takvi nisu….
..... a sad malo mene...... vidila sam da me snimaju ....pa sam se odmakla.... ovo je bilo za vrijeme pljuska...pa još nije bilo svita ... pa se nešto i vidi :-))