Ovih dana sam primijetila na portalu da je  „pusa“ pala u nemilost. I žao mi. Kako da na daljinu nekome iskažemo naklonost? Ako budemo pisali draga si mi, drag si mi, do pisanja lijepi/a moj/a...i to će brzo dosaditi. A pusa....hm, označavala je pozdrav, dobro raspoloženje, istomišljenje sa napisanim, dragost prema piscu....označavala je veselje....ushićenost......nemojte je uzimati...

A ima još puno raznih izraza: poljubac (dugo za pisanje), cmok (možda previše zvučno), ljubac (često upotrebljavam), kiss (tuđica)....pa zašto onda ne ostati kod puse, pusice, pusoline.....

 

Pa sam malo gledala po Wikiju i kaže:

„Poljubac je dodir usnama kao gesta naklonosti, bezličan pozdrav, izraz poštovanja ili najintenzivniji ljubavni trenutak. Znanost koja proučava ljubljenje naziva se filematologija, a međunarodni dan ljubljenja je 5. veljače. Jedine životinje koje se ljube u usta su čimpanze, orangutani i mačke. Odbojnost prema ljubljenju je rasprostranjenija među priprostim ljudima i za njih je poljubac neka vrsta primitivnog akta. Poljupcem u obraz često izražavamo srdačan pozdrav, dobrodošlicu, čestitke, dok je poljubac muškarca i žene najnježniji i najsnažniji ljubavni dodir, koji odaje želju ljubavnika za potpunim tjelesnim i duševnim stapanjem.“

 

I meni često proleti kroz glavu misao kako bih u tom času nekoga najradija zagrlila ili poljubila, kada pročitam nešto što mi je baš, baš.....ali ne mogu, naravno, i samo napišem pusa.

Ali se u ta četiri slova sastoji svo poštovanje i simpatija, radost prema osobi koji je upućeno.

No, ako se izmisli neki novi izraz...ma nema veze, samo neka označava isto što i (da ne nabrajam) sve gore navedeno.

 

I u ime toga, kako reče Kaja: „ko se da“, grlim vas i ljubim. Iz sveg srca i iz sve snage.

 

Poljubac ima na usni stan,
ali iz njega želi van.
ne voli vrijeme gubiti,
hoće se samo ljubiti,

ljubiti svuda,u oči,u nos,
u tome ima neki štos
ali tek je najslađe
kad druge usne nađe

(ovi stihovi nisu moji)