Virtualni svet je za mene već više od godinu dana, način komuniciranja u onim danima ili njegovim delovima, kada osetim usamljenost ili želju po učenju ili samo kao zabavu.
No i u ovom virtualnom svetu opažam, a to je samo Magicus, jer druge ne poznam, da se menja. Ostavljaju se manje pismeni komentari, a sve više ostavljaju simboli palca kao znak lepo, manje lepo.
To nije dobro, (moje mišljenje) jer će na kraju dovesti do komunikacije znacima i na taj način još više udaljiti čoveka od čoveka, polako gušiti njegovu kreativnost i izražavanje emocija.
Svako ko se potrudi, da nam predstavi svoju pesmu, članak ili samo svoje razmišljanje uloži dosta truda i vremena, samo iz jednog razloga: da nas oraspoloži, nasmeje, nešto nauči ili jednostavno predstavi svoje životno iskustvo.
Trudim se da ono što pročitam, o tome i razmislim, povežem sa osobom koja je pisala i ostavim svoje mišljenje onako kako osećam. Ponekada nekome ne odgovara, ali sa time izražavam svoje mišljenje kako osećam i razumem, a pri tom sigurno izražavam i svoje poštovanje do pisca.
Jedino ako neko izričito kaže da me ne želi, onda to i poštujem, istina ponekada ne mogu dugo da razumem, pa pokušavam na sve načine da me shvati, ali na kraju ispoštujem želju čoveka.
Moji komentari su uvek znak poštovanja do onoga, koji je mislio na nas i svoju intimu nam poklonio, iz možda nekog osobnog razloga, usamljenosti, ili možda samo očekuje iskreno mišljenje.
Naravno, da je ovde veoma mnogo članaka, pesama, saveta, stručnih članaka i da se ne može svuda pisati komentari, ali se mora obratiti pažnja, da se to ne događa iz razloga zato što nas mrzi, jer nam se neda pisati, pa je lakše samo pritisnuti palac. Čitati, razmišljati, pisati, to je i jedan način treninga naših mali sivih, u zrelim godinama. Zato, poštujmo pisca, mislimo, razmišljajmo i pišimo čim više.
Nije dobro ni svuda pisati: pre pre lepo, pre pre dobro, odlično, samo reda radi.
Ako se već komentariše, onda neka bude iskreno, argumentirano, konstruktivno, i naravno paziti na način izražavanja. Da ne bude prostački, uvredljiv, slinast, slatkast, već poštovan.
Ima ovde članova, koji nikada ne izraze svoje mišljenje. Da li iz " uviđavnosti", da li iz straha, da se nekome ne zamere. Moje mišljenje je, da izraženo iskreno mišljenje, treba biti naša obaveza, jer će samo tako, onaj kome je upućeno, znati gde je, kako ravna, ili kontra komentarom dokazati svoje ubeđenje, i to će biti pouk za dalje kreativno delovanje.
Sigurno je da ne mislim doslovno. Ostavljam i ostaviću ponekada samo palac, ali nikada serijski ići od članka do članka i formalno klikati na palac ili smeške. Eto