Na ovoj kugli dimi na sve strane. Izumio netko jednom cijev i od tog dana ne prestaje dimiti. Znamo da to nije dobro ali i dalje dimimo.

Pritišćemo papučice, palimo, žarimo i na kraju prodimi. Hoćeš nećeš. Nije problem pljujemo li po svim prirodni zakonima. Ništa nije problem. Samo neka dimi. Majmunarija sa svih strana. Taman ukrotimo jednoga a iz nekog dima izlazi drugi. I tako, majmun za majmunom. Nemam ja ništa protiv majmuna. Ni na kraj pameti. Samo protiv dima iz kojeg izlaze. I to samo ponekad, kada sam loše volje. A to je Bogu hvala rijetko. Sve rijeđe.

Nedimljenje nije aktualno. Rađe izabiremo male dimove, malo zlo. Rijetko nam pada na pamet da bi moglo i bez tih dimića. Rijetko nam pada na pamet da bi vidici mogli biti čisti. Rađe neka je malo zadimljeno, maglovito. Neka se ne vidi dobro. Jer kada dobro ne vidimo, tada bauljamo i spotičemo se. Kao pijanci. I još je zabavno.a onda se jadamo da je zlo i naopako. Pa zazovemo. A predsjednik se naravno neće baviti poslom ministra unutarnjih poslovo. Kojeg, onako usput rečeno ni ne vidi od dima.

Gori trava, gore šume, gore cigarete, gori pamet. I dimi. Dimi na sve strane. Na drugoj strani, prodaju se usisivači za dim. Reklamirani i na jumbo plakatima. I svugdje. I tako je zavladao dimim-usisavam sistem. Neka, barem nismo besposleni. Ali smo od silnog posla ludi. Većina. I to sve više. Kako i nećeš biti lud od silnog pretakanja iz šupljeg u prazno. Prava robija.

 Možda i nije slučajno da duhovi liče na dimove. Imati stav ili biti blažen. To je pitanje.