...dobri moj mag-icus.,u glavi mi je cirkus.,valovi misli odnekud dolaze slapovi primisli nekud odlaze.,trazim na povrsini morske sike.,neki odvojeni otok.,di cu "ja" bez puno vike.,moc bit napokon slobodan.,napokon trajan..izigran naizgled zamišljen.,razigran naizgled sebe promisljam..i dozivam sebi neke slicne pojmove..i tako vatam se za splavi dojmova..moran doc do otoka....opterecen svojim putem očaran svojim totemom...razmisljam zamisljam.oko mene nema nikoga..razmisljam zamisljam..,brineci se za sebe..za ono ja koje se nada pa strahuje..pa važe svoje greske pa trazi razloge bljestave izloge opravdanja zavaravanja samooptuzivanja...jeli to to nije to to...to nisam ja...ne ovo sam ja...suvereno vladam pojmovima to ogromnom sumom..ne primjecujem stabla ljude vjetar...jer ja trazim ja...ne to..toga se sramim..e to napokon to...to sam ja..napokon sam prirodan spontan uviđam sebe druge njihove potrebe..ma uopce ne pravim razliku između sebe i njih...svi smo jedno jedno je sve...ali luda mjenja uloge ali car je opet gol....ja zamisljam razmisljam...u svojoj sebicnosti tjeseci se da razumim i vidim bolje neke stvari nego drugi..moje ja napreduje..moja ja se mjenja...uspoređujuci sebe sad i sebe prije .,vidim mijenjam se i to mi godi...sad cak primjecujem druge i njihove zivote.,jer svatio sam ja da ja ne treba nista trazit...ja ne trazi nista al opet pronalazi....more prekrasnih estetika patetika sad cak i razumijem sad ne osuđujem sebe i druge..sad cak prihvacam sebe ko sebe..ovo ja...i sve njegove okolnosti klaunske situacije prianjanja za mentalne katapultacije...dok drugi mi skrecu pozornost da su to samo kapitulacije...i onda djelim pojmovima opet situacije..pojmovima..dobro lose uzvisen nizak...superioran inferioran...i onda prelazim na onu bolju stranu..vedriju svijetliju...tamo di je ja stvarno ja...idealno djeluje zaista spontano prirodno i zna kad sta treba radit...sad luda zna da je luda...sad car zna da je car...sad prosjak zna da je kraljevic...zna ali ne misli...ZNA ALI NE MISLI...cisto i hrabro srce i miran i bistar um....sad ja zna srcem dusom i umom..da je ja najveca iluzija...Ja Jesam...je daleko iza bespuca pojmova uvjetovanja ne-sviđanja koji cine pojmovni promjenjivi um...slika na ekranu vrvi ljudima ulogama situacijama mjenja se ton svjetlo jacina kontrast....sve je u pokretu...a JA prazan ekran...slike su na ekranu...svjetlo sja u tami al tama ga ne obuzme...tisina sapuće Riječ koja glasi uvijek u Početku...a ja se vracam pa se nadam pa strahujem pa ja moran bit...i kaze sv Tereza Avilska Bog me je odpoistovjetio..sa modelima profilima ustaljenim navikama ponasanja razmisljanja viđenja....rec sebi doviđenja nije lako...jer mislim da gubim odnosno dobivam.......ono sto jest vec je...miruj i znaj Ja Jesam Bog...zasto da se brinem..i dan eprimjecujem ono sto je sad i ovdje...moja sebicnost i moja pohlepa samo to su zla...jer niitko nije otok....Bog je Svjedok....slutim da postojim...primjecujem prirodu...jer unutra i van se primjenjue samo na tijelo..a tijelo je 9o posto praznina...svijet je u meni...a ja vapim...dan rastanka je i dan sastanka...izdaleka kad se udaljis sve izgleda onako kako i je...s Neba sve izgleda kao jedno...jer  i je....Bože samo nek plesem sa smijehom u srcu bez straha slobodno..i nek prestanem toliko puno razmisljat odnosno zamisljat...postoji glava a ne moja...ja sam nista sve je svijest...a ono sto jest izrazava se u djelovanju zivljenju prisutnoscu...miran i bistar raz-um i hrabro i cisto srce...samo to Bože... naum mi je samo se prepustit...odpositovjetit...al  to necu napravit ja.........lets dance....

Ljudi odlaze Jutra ih odnose Pratim ih sa vrha svoje duše Ne nije me strah Ko nemi svedok kad se budi iz sna Vidim prašinu iza teških koraka Imam li pravo da se pitam što sam Ili da kažem tu sam i ja Ljubav što želim Već je davno otišla A ja Vam kažem Nije me strah Ne, nije me strah Oči što se sjaje Tamo iz mraka Zatvorski stražar što još nije otišo Ili žena koja leži puna sna Vidim gorčinu koja sve obuzima I prazne ruke što ih niko ne prima Imam li pravo da se pitam što sam Ili da kažem tu sam i ja ljubav što želim Već je davno otišla A ja Vam kažem Nije me strah Ne, nije me strah Vruć je vetar prošao Kroz moja sećanja Sunce iznad naših glava Više ne sija Ona sena što se šunja To nisam ja, Ne,Ne To nisam ja! Imam li pravo da se pitam što sam Ili da kažem tu sam i ja Ljubav što želim Već je davno otišla A ja Vam kažem Nije me strah Ne, nije me strah x 2 Vreme je da dođem sebi Vreme je Da dođem sebi Vreme je To nisu ljudi Koje sam voleo To nije zemlja Koju sam grlio Imam li pravo da se pitam što sam Ili da kažem tu sam i ja Ljubav što želim Već je davno otišla A ja Vam kažem Nije me strah Ne, nije me strah.......