Ponizni i Skromni su na putu za Medinu naisli na ćup meda.Obojica su bili gladni, ali nisu prilazili medu.
- Ima dostojnijih od mene - rece Ponizni.
- Ja ne zasluzujem - uzdahnu Skromni.
Odnekud se pojavio Grabljivi.Zgrabio je ćup i najeo se meda.
- Odoljeli smo kusnji - rekose dvojica gladnih I požuriše u Medinu da isprose kruha.
(Zoran Marceta, "Medina", Iz "Palice za bejzbol")
Netko će se nasmijati i reci: "Tko im je kriv?", a netko će reći nesto drugo.
Koji se osjećaji u vama budi nakon ove procitane pricice Z. Marcete? Šta mislite, tko je ovde postupio ispravno? Ima li prevarenih ili ludih u ovoj priči? Šta vi činite kada se, u tijeku nekog vaseg "hodočašća", pred vama pojavi, ničim izazvan, ovakav ćup?