.nešto..što se dogodilo u mojoj blizini...i meni jako dragoj osobi...vrlo me uznemirilo...a na kraju dovelo i do razmišljanja o gluposti ljudskog življenja.. i o tome kako nemamo vremena za gubljenje i za uzdisanje...
...ah...al kako kad osjetiš leptiriće????...kako govoriti o gubljenju vremena??? ... i tada sam...iako ne gledam TV... onako usput...u prebacivanju kanala na muziku ...(jer nije bilo biljara na Eurosportu)...čula rečenicu koju je izrekla jedna teenagerica:
"Ljubav je kad možeš biti s jednom osobom više od pola sata, a da ti nije dosadno!"
koliko ima istine u toj rečenici!!!???? Odrasli smo, a pameti nismo došli!.... godinu dana uzdišemo zbog leptirića...a zaboravljamo na one s kojima nam "nije dosadno"...odnosno s kojima nam je jako..jako ugodno... s kojima se jako dobro zabavljamo....nasmijemo od srca.... osjetimo strujni udar kroz kičmu...ili što god....
Velikih ljubavi se lijepo prisjećati.....ali s njom ne možemo nikako živjeti.... na kraju krajeva, da nije neostvarena ne bi za njom toliko uzdisali....i kad smo je imali...uvijek bi nešto zabucali....pa zašto se opterećivat s nečim što je unaprijed osuđeno na propast????
....ok...ok...neću sad citirat poeziju koju je meni pisana.... već samo pjesmu koja mi je često pjevana...
...žao mi je....stvarno mi je žao
Al pustimo sad to.... ja sam samo bogatija od nekih od Vas... al ipak tužna i tražim pravu ljubav!....Što je to??? E pa za mene je danas prava ljubav:
- kad ideš jesti i daš nekome najljepši komad iz svog tanjura - ne tražeći ništa zauzvrat
- kad se s nekim smiješ čak i kad si umoran, tužan i kad ti nije do smijeha
- kada ne možeš sakriti sjaj u očima
- kad ti neko pomogne plakati
- kad možeš bit s nekim i nije ti dosadno (pa koliko god ništa ne radili)
- kad ti neko da ruku da pređeš preko ceste (ovo je za mene najveća izjava ljubavi)
.. a tek kad ti neko da čokoladnu torticu ili griz svog sladoleda :-))
...leptirići su deplace.....