Kraljeve jadikovke

O moj Bože, smiluj nam se! Nikog se više ne kritizira nego tebe.Svakojaki stvorovi stavljaju se ispred tebe, spominje ih se više nego tebe. Bože vidiš li to a ne grmiš?

Mislim da si jako nesretan zbog naše slobodne volje. Ali znam Ti si to odabrao za nas,i znaš se nositi sa tim.

A mi?... A Ja?... Neznamo...umora me to. Strašno me umara.

Zar su svi slijepi. Propisi..pravila...nemiri .. ratovi .. sve dobro i loše,tko je to  izmislio,nisi Ti znam to, ali također znam da si to dozvolio. Zašto si to dozvolio to Ti znaš.Nepoznati su nama puti Tvoji, a tako smo „razboriti“ da ih „kao znamo“.

Šuti - ma nemoj šutjeti ... pričaj - što to pričaš ... daj se uozbilji, obuzadj jezik ... što te spopalo.... što se smiješ.... ma nemoj plakati...

Ajme .... ajme.

Sloboda govora, egoizam, težnje visina.  Kad se ne može nametnuti svoje, priklanja se svakojakim izjavama zapakiranim u Celifan Dobrote, svaka riječ odmah ispadne napad ... samo u jednoj želji ... JA ... Ti čkomi, što se buniš, što se šališ, što to pričaš, Moja je ispravna, što me kritiziraš, ja imam svoje mišljenje!

Drž se svog mišljenja, ali razmotri tuđe,možda izvučeš nešto poućno. Ne gledaj tuđa mišljenja ...

Sve je zbrčkano, kao faširano meso!

Ja sam kralj kojeg bi se trebalo slušati... Ma ja sam,.?

 O moj Bože, O moj Bože! ..... Gdje je nestao čovjek... Gdje je nestala pamet?

Mora da se razboljela.

 

*

Hejjj kralju moj .... sa kim ti to razgovaraš? ... Dali si dobro?

Ma pusti me ludo, pričam sam sa sobom....idi,idi zabavljaj se... bit ću dobro.

Jesi li siguran? ...

Da.. da ..sve je u redu.. idi u miru.

Hmmmmmmm?...Dobro .. idem.