Kišni dan...oblačno nebo...pomalo depresivno, ali pjesmom i razgovorom ne dozvoljavam da me nadvlada....

Neočekivana pauza na poslu. Možda su svi malo zastali boreći se sa istim osjećajem koje izazivaju kapi na prozoru i oblaci koji nam vire u duše....

I, tako darovana, odlučim da malo sredim svoju elektronsku poštu. Da izbrišem što mi ne treba, da sortiram što treba, da premjestim sve u svoje „ladice“, malo veliko spremanje.. Otvorim dio „Sva pošta“.....o baš svega ima...jao meni...toliko imena koja dugo nisam čula, vidi...pismo od Ivane J. Pročitam....suze mi se nakupiše, ali, na poslu sam, ne mogu sada, poslije ću. Bože,  šta je sa Ivanom??? Moram joj se javiti. Mirjana...ista stvar, čekaj, evo je Julia, moja saturn, evo još jedna Ivana, sjećanje,Ljubica......sve ljudi sa Magicusa, nekada smo se često „čuli“......a nema ih sada, nema ni mene......

Za sebe znam da sam se izgubila, malo sama sa sobom, ali ipak, skoro svakodnevno otvorim dragu mi stranicu, taj Magicus, pogledam članke, vidim šta se piše, a onda izađem pitajući se šta se to dogodilo sa mnom, mada odgovor znam.

No, to nije tema. I nije moje htijenje, bar ovaj put.

Sada sam samo htjela da kažem svim članovima Magicusa sa kojima sam bila u češćem kontaktu...da spomenem i one sa kojima nisam...da im kažem da ih nisam zaboravila, da se sjetim, da su tu u meni...da su ostavili u mome životu trag, da sam zbog toga ponosna i radosna, da ih ljubim zbog onoga što jesu, što su mi dale i prenijele, da mi je žao što nisam imala priliku da ih sve lično upoznam...ali...nikada ne reci nikad...Ko zna....

Želim da im svima pojedinačno pošaljem po jedan veliki poljubac, i zagrljaj i da im kažem da su nekako uvijek tu.....