1) “Nenaučeno je nenaučeno. To je ono što nije učeno osim od sebe samog. Nikako od drugih. (...) Komunikacija je svako nenaučeno obraćanje. To znači to što sam rekao. To što riječ govori. I ništa više. Da bi vam objasnio zašto vi to ne razumijete(...)”

JA sam rekao da mi sintagma “nenaučena obraćanje” (iz rečenice: “to je svako nenaučeno obraćanje jedno drugom iz kojeg se jedino uči”) nije bistra. I džabe dalje ubibavanje i obrazlaganje razlike, kad je u pitanju SINTAGMA KOJA ZNAČENJSKI HRAMLJE. I, KADA SAM REKAO DA MI SINTAGMA NIJE BISTRA, EUFEMISTIČKI SAM HTEO DA KAŽEM DA ONA NIJE ZNAČENJSKI “ČITAVA”.

Mi se učimo značenju reči od detinjstva! Mi se učimo kumunikaciji od detinjstva! Kako da zađemo u nenaučenu komunikaciju, a da se od detinjstva nismo učili i komunikaciji uopšte i rečima i značenju reči, koji se koriste u komunikaciji? To jedino da smo odrastali negde na Marsu, a onda dođemo ovde, da bismo se uključili u nenaučenu komunikaciju. Nenaučeni. Nenaučenoj komunikaciji.

2) Pretpostavljeni Vajran, koji na pretpostavljenoj planini čuva pretpostavljene ovce, kao pojednostavljeno objašnjenje za one koji teže kapiraju...

Pitanje za to pojednostavljeno objašnjenje proizilazi iz prethodnih pitanja: takav pretpostavljeni Vajran u takvim pretpostavljenim uslovima uopšte ne bi ni mao sposbnost govora i komunikacije rečima, kao ni Tarzan ili Mogli. I kako da on stupi u nenaučenu komunikaciju, ako nema u svojoj svesti reči koje su sredstva komunikacije među ljudima?

“Ono što su vajrana naučili prije nego su ga šutnuli u planinu je govoriti, prehraniti se i brojati ovce”

Ovo je već prenategnuta hipotetika, da puca po svim šavovima! Da se nekoga nauči govoru, prehranjivanju i brojanju ovaca, a da mu se pritom ne prenesu (podmuklo ne nametnu) i rezoni društva u kojem mu je sve to udahnuto...! Da mu um ostane čist i sasvim samosvojan?! To teško da može i da se zamisli, a kamoli da se može naći u praksi.

3) “Sa druge strane, postoji ona druga pamet koja je ububana u glavu. Ako ne shvaćate, ogromna je razlika između ububanog u glavu od nekog ili iz knjiga….”

E, ovo je druga stvar! Nje sam se i sam doticao kada sam govorio o školstvu. Celokupno školstvo bi se moglo definisati kao - ububavanje pameti u glavu. Ceo pasus iz kojeg je ova rečenica, odlično je dijagnostikovanje stanja i u školstvu, i dosta čestog odnosa prema tzv. istinama sa kojima naknadno dolazimo u dodir.

Ja sam slutuo da je Vajran to imao u vidu, sa sintagmom “nenaučeno obraćanje”. Ali, iz same sintagme se to ne vidi.

4) “I nemojte mi sad razvlačiti. Ovako je kako sam rekao i tako shvatite.”

A zašto da ne razvlačimo?! Što bi ti to smetalo? Da li je pravilnikom “Magikusa” zabranjeno da se reaguje na Vajranove tekstove? Ne tvrdim da nije, ali, nekako sumnjam.

I to, što se tebi čini da je tako kako misliš - sasvim je u redu. Kao što i ja mislim da je onako kako ja kažem. Ali, ja dozvoljavam da drugi mogu drugačije da shvate ono što napišem. I da za njih ne bude, ne mora da bude, onako kako ja kažem. Da li su oni za to krivi ili ja, svejedno. MENI TO NE SMETA!

5) “Iako bi najbolje bilo da ovo niste ni pročitali. Zašto ste pročitali i koji vas je vrag na to natjerao, pojma nemam.”

Pa, sve dok to objavljuješ na javnom virtuelnom mestu - logično je da ljudi to čitaju. Jer, ako ja javno publikujem nešto sa namerom da to niko ne čita, onda tu nešto nije...

Ako ne želim da neko nešto što pišem čita, ja ću za sebe napraviti zapis, ili ću iskopati rupu u zemlji i poveriti se: “U cara Trojana kozje uši”.

6) “Pa će svaki čoban sa planine kao što sam ja, savršeno očitati svaki vaš trag. I…. ako mu se bude dalo, moći će vas savršeno pratiti u stopu. Iz zabave.”

Što da ne?! Sve što ti pravila komunikacije na portalu dozvoljavaju. I ja isto volim zabavu... Mada nikada u vezi sa tim nikome nisam pretio, no... svako ima svoj stil.

7) “Komunikacija je obraćanje polju zdrave pameti i uzimanje iz njega. Ako vi to polje nikada niste vidjeli, nisam ja za to kriv.”

Ovo, kao poverenje u intelektualne moći i sposobnosti bližnjih - baš je plemenito!