Intuicija

 

            Kako prevladati situaciju i prevazići postojeće stanje. Ima jedan način, ima jedna metoda, koji svi znamo i koristimo je počesto na pogrešan način ali je koristimo. To je Intuicija. Intuicija je naše osobno znanje, nešto izvan pameti, to je naša snaga i znanje.

 

 

 

            To je ono što znamo, a ne zavisimo od vanjskih izvora. Intuicija je, inače, suptilna mogućnost osobe za stjecanjem znanja bez jasnog upletanja ili shvaćanja procesa. Možda je definicija nejasna, ali to je definicija. Ukratko, nešto znam, ne znam kako znam, ali znam. I to znanje koristim. Dakle u slučaju stresnog bježi ili udari, imamo mogućnost ući u sigurnu zonu intuicije. Nema mnogo razmišljanja u zoni intuicije. Tu nam pamet ne treba raditi preko dozvoljene brzine. Tu smo svi mirni i bez 24 frejma u sekundi. To je zona u kojoj znam ono što znam i ne treba mi da mislim ni o čemu drugom, niti da tražim sličnosti i razlike. Tu sam smiren i tu najbolje funkcioniram. To je zona koju znam, moja prtina, poznata staza i ne brinem suviše. Kada shvatim da mi u razumu 24 frejma nisu dovoljna, dobrovoljno odlazim u zonu intuicije i tamo sam zaštićen i to je moj odgovor na sve izazove od preko 24 frejma u sekundi.

 

 

 

Za pokretanje čovjeka razumom uvijek treba neki razlog, dok intuiciji ne treba razlog. Intuitivno radimo ono što znamo, tu smo smireni i ne prijeti nam nikakva opasnost. Kad radimo s nekim razlogom, tj kad uključimo pamet, onda nam je razlog sve, a svrha opravdava, sve urađeno, jer imamo razlog za to.

Ako bježimo od neke opasne situacije, najbolje je raditi intuitivno. Nećemo tražiti razlog povratka u opasnu zonu, jer to intuicija ne zahtjeva. Razumom bi se vratili, jer npr, tamo je ostao neki važan dokument, a bez tog dokumenta prijeti nam otkaz. Dakle, tko sluša razum u tom momentu je u opasnosti ponovo jer se vraća u zonu opasnosti.

 

 

 

Zašto se vraća. Ima razlog. Ako ne donese papir, dobiče otkaz. Intuitivno ponašanje ne poznaje razloge, jednostavno zna da se u opasnu zonu ne vraća. I ne misli o tome, jednostavno se ne vraća.

Dakle kako opisati intuiciju. Ma, men'secini da je najbolje napisati da je to neki oblak znanja, koji kad je potrebno, tj kada nam treba to intuitivno znanje, jednostavno dođe i  bude tu za nas. Odakle nam to znanje. To je iskustveno bazirano znanje, i to ne samo iz našeg osobnog doživljaja, već i iz doživljaja drugih, iz poučnih priča ili jednostavno iz pameti, kad pamet donosi prave odluke i zaključke, na bazi one formule jednakosti i razlika.

 

 

Sve što čujemo ili spoznamo, skladišti se negdje u taj oblak, i onda kad je to najpotrebnije, ta intuitivna odluka znači spas. Intuicija uključuje i već spomenute svijesti prošlosti. Grupne, društvene, nacionalne državne, ili plemenske, ako su iz prastarih vremena. Sve te svijesti su ukorijenjene u naše, ili kolektivne svijesti, pa ih ne treba zanemarivati. Sve što znamo, pohranjeno je u intuitivna znanja.

 

 

Za ono što pamet kaže da se ne može desiti, a desi se, dok pamet obrađuje svoja 24 frejma u sekundi, i pokušava pronaći zašto se što dešava, intuicija je već pronašla rješenje. Intuicija svoja znanja sprema  u oblak, i nestane kao blic. Ali kada se ukaže potreba, misao je tu i eto ga, spasenje. 

 

To be continued ,,,,,,,,, Njesto vrijeme centar