Zašto se u zadnje vreme toliko govori o toj čovekovoj "slobodi"? Koja sloboda? Od koga se čovek želi osloboditi? Da bude sam sebi dovoljan? Zašto? Da bi osetio pripadnost samo Bogu? Pa On to niti traži niti nam je poručio u Knjizi. Naprotiv. 

Za mene je lep osećaj pripadnosti. Ne gušim decu, susede, prijetelje. A da je tako to potvrđuju iskazivanjem svojih osećaja kada me vide. I mene niko ne guši. (možda ja manjušno vas :) Da li imam sreću ili sam čovek koji to drugačije razume i doživljava, ne znam. Slobodu sam imala i imam; gde je bilo potrebno tu smo se svi skupa dogovarali kako i šta; zbog dobra svih, odricali se osobno nečega što bi poremetilo život našoj zajednici; odgovornost imam. Odlučila sam da živim sama; mogu odlučiti i još više, da se osamim, kada i ako mi to bude želja, a uvek sa osećajem pripadnosti. "Dužnost", iz ljubavi obavila do roditelja, sestre, muža. Bolovala za njima, povratila se; sećanja za uvek ostala; porodici dala svoj maksimum iz ljubavi, koja je i moje srce ispunjavala: dete vaspitala kako sam znala, umela, savetovala se, da ga osamostalim; ne mešam se u njihov život; a raduje me svaki njihov uspeh; žalosti kada imaju probleme. Šta u tome nije dobro? Oni su moja deca, ja njihova mama. I normalno mi je da jedni drugima pripadamo, i normalno mi je da sam žalosna ako im ne ide dobro. Zašto bih ja živela u nekoj, nevezanosti i harmoniji, kada pripadamo jedni drugima. Naravno razumem, nisu oni moje vlasništvo, jednostavno ih volim, oni su moja krv, a ceo svet neću i ne mogu tim žarom. Hoću i trebam da brinem za njih, želim da i oni brinu za mene; želim da brinem za moje susede, moje znance i želim zadržati taj osećaj pripadnosti. Želim zadržati  tu brižnost, želim da me zaboli kada neko nije dobro, želim da mi srce zaigra kada je neko veseo.

Možda se može sve to i ako se nije navezan, a to onda ne bih bila ja, već programirana mama, suseda, prijateljica, koja je uspela uz pomoć neke "tehnike" "ohladiti" srce, "urazumiti" ga. Neću da ga urazumim, želim njegov nemir.  

Neću da budem sama sebi dovoljna. Hoću da budem "ovisna" da me neko pita: kako sam; da li mi treba pomoć; hoću da mi neko kaže, da se veseli kada me vidi; i ja da iskažem svoje osećaje drugome. Volim svoju navezanost i odvisnost od drugih.

Ili nisam dobro razumela reč navezanost?