Netko reče neki dan, nema pravog razgovora dok nema kontakta sa očima. Pa to sam i ja mislila dok se nisam uvjerila da postoji i drugi način. Oči kao kontakt u razgovoru mogu zavesti čovjeka da ne sluša svog sugovornika, zapravo to se meni vrlo često događa. A događa mi se da na brzinu procijenim čovjeka jer mi se nije dopao na prvu, jer mu se blato zalijepilo za đon, jer govori prebrzo pa ne razumijem ništa, jer je loše posložio boje na odjeći, jer mljacka dok govori…..itd…..I onda ga ne slušam pa i ne čujem što mi se govori. A možda i mudro zbori al ja ne čujem premda ga gledam u oči…..kužite?......

Međutim, kad sa vama razgovaram na portalu, nema gledanja u oči ali zato ima gledanja u dušu……zar nije tako?......Na portalu nema odvraćanja pažnje jer vas ne vidim, ne znam koje boje su vam oči, jeste li debeli ili mršavi…..ali to nije ni važno i baš zato je dobro. Možete vi sad reći da ima tu glumljenja i namještanja i da se svi kitimo svim i svačim ali koliko dugo može čovjek glumiti. Može neko vrijeme ali onda ga izda jedan riječ jedan smišljena ili ne promišljena gesta.

Ne znam kako vi, ali ja skupljam informacije o vam ne samo na temelju tekstova koji pišete nego i komentara. Usudila bih se reći da su komentari naše pravo ja. Tu iznosimo naše prave stavove i razmišljanja, sijemo otrove i meleme, šaljemo poljupce , grlimo se ili se možda uopće ne volimo …..a onda i ne komentiramo ili komentiramo zločesto.

Nda……ne znam da li će te se složiti ili ne sa mnom ali ova vrsta komunikacije premda je meni relativno nova ima zapravo velike prednosti.

Recite, mogu li vas nazvati virtualnim prijateljima, možete li vi mene…..moj je odgovor DA. A koga bih ja danas nazvala prijateljem a da mu nisam zavirila u DUŠU.

Vjerujte mi DUŠA IMA NAJLJEPŠE OČI…..:)))

……saturnica….:))))