Jednog je dana Diogen jeo tanjur leće sjedeći na pragu neke kuće.
U čitavoj Ateni nije bilo jeftinije hrane od variva od leće.
Drugim riječima, jesti varivo od leće značilo je da se nalaziš u najvećoj mogućoj oskudici.
Prolazio je jedan vladarev ministar i rekao mu:
‘Diogene!
Kad bi naučio biti malo pokorniji i malo više laskati vladaru, ne bi morao toliko jesti leću.’
Diogen je prestao jesti, podigao pogled i gledajući netremice imućnog sugovornika, odgovorio: ‘Jadan ti, brate.
Kad bi ti naučio jesti malo leće, ne bi morao biti tako pokoran i toliko laskati vladaru.’