Nakon što je stvorio zemlju i nebesa, stvorio je Bog Adama i Evu. I prvo što im je rekao bilo je: «Nemoj!»
- «Što nemoj?» - upitao je Adam.
- «Ne jedi zabranjeno voće!»
- «Zabranjeno voće? Imamo zabranjeno voće?! Hej, Eva, ... imamo zabranjeno voće!»
- «Nemoguće!»
- «Moguće, moguće!»
- «Ne diraj to voće!!!» - vikne Bog.
- «A zašto ne?»
- «Zato što sam ja vaš otac i rekao sam NE!» - reče Bog usput se pitajući zašto s kreiranjem nije stao nakon slonova?!
Kad je malo kasnije vidio svoju djecu kako jedu jabuku – pobjesnio je!
- «Nisam li vam rekao da ne jedete to voće?!
- «Hmmm, pa.......jeeeeesi....» - odgovori Adam.
- «Pa zašto me onda niste poslušali?!»
- «Ja ništa ne znam» - počne Eva.
- «Ona je počela!» - reče Adam.
- «Nisam!»
- «Jesi!»
- «NISAM!»
Bogu nije ništa drugo preostalo već da ih kazni.
-«E, i vi ćete imati djecu!»
I tako bi... Obrazac je stvoren i nije se više mijenjao.
Ipak, u priči ima nešto utješno: ako stalno i s ljubavlju pokušavate urazumiti svoju djecu, a ti vaši napori, čini se, do njih uopće ne dopiru, ne predbacujte si! Ako je i sam Bog imao problema s odgojem svoje djece, zašto mislite da ih vi ne biste trebali imati?!