"Priroda je uvek majka devica. Priroda je uvek devica i uvek majka. Priroda je uravnotežena majka i dobrog je srca".

Sve što je okolo nas animirano je Njenim rukama, od neznačajnog struka trave do najvećeg stabla, od male bubice do odvažnog slona, od maleckog kamenčića do veličanstvenih planina, od slabačkog plamička do blistavih zvezda...

Fizičko telo, pomoću kog se krećemo i koje je toliko važno za nas u ovom svetu, konstruisano je uz pomoć inteligencije Majke Prirode, vodeći računa i o delovanjima iz prošlih egzistencija, svakoga od nas.

"Savest prirode palpira (trepti) u srcu stabla, u srcu crvčića koji gmiže po zemlji, u srcu orla koji gordo maše svojim hrabrim krilima preko giganskih planina od granita, koje zabadaju kule svoje u plavenilu neba. Savest Prirode oblikuje sve stvari, organizuje cvetne latice čiji miris nebo namiriše, i kretanje zvezda uređuju u veličanstvenom orkestru svemira".

Inteligencija Majke Prirode jeste harmonija, a kako ćemo je doživeti ako je unutar nas haos, suprotstavljenost. Neophodno je da tražimo tišinu, unutrašnji mir, tren za trenom...

Daleko od grada i od njegove galame, tražeći tišinu spoljašnju i unutar nas .. u dubini planine, hramu Prirode, ovde sa muzikom lišća koje vetar miluje, ovde gde su boje življe i jače pod kišnim kapima i od sunčevih zraka zagrejane.

Ovde... učiš da slušaš muziku okolo sebe ... muziku potoka koji se bori da se probije kroz kamene tesnace, pesmu ptica igračica među granama stabala, pesmu svih onih životinja, nama nepoznatim, ili koje u obzir nismo uzeli, muziku vetra koji se spušta da zakomeša hiljade travčica, a zatim se diže u visini neba i obuhvati prirodu celu sa večitim „wuuuuuu” , muziku zvezda... sedneš i osmatraš ovu veličanstvenu simfoniju Prirode... polako shvataš kako te zahvata osećaj poštovanja. Toliko je divan hram Majke Prirode, od struka trave do dalekih zvezda, sve je otpevana tišina... dišeš, vazduh je toliko snažan, toliko čist... smiruješ se sve više i više i primećuješ da se sve oko tebe kreće kao graciozni vals života. Hiljade duša, elementali vode, vazduha, vatre, zemlje oživljavaju cveće, vode, stabla, stene, ptice, oblake, maglu, kišu, insekte, vetar, životinje sve.



Sva ova deca Majke Prirode: ondine i nereide, silfe i silfide, gnomi i salamandre i sve duše, poslušne su strašnoj sili Blagodarne Majke i ne ranjavaju njenu božansku graciju, jer su sve ove duše bezazlene.

"Priroda je skromna, stroga i majka koja voli. Kad stupimo na planinu, vidimo je unutar veličanstvenog hrama, sa svojom krunom od zlata u belom sjaju, kako rukovodi elementalima u borbi... svi neprikosnoveni angeli zemlje, vode, vatre, i vazduha poslušni su Blagoslovenoj Boginji Majci sveta".

Ako bi stvarno posmatrali, videli bi dijafansku lepotu ovih duša i za nekoliko trenutaka bi doživeli harmoniju u tom veličanstvenom hramu, a Majka Devica bi te blagoslovila, poljubivši te u čelo... tada bi postao dete koje plače i radovao bi se u nedrima majke svoje, govoreći i moleći: Pomozi mi, Majko, da stvarno vidim, da stvarno osećam... pomozi mi da se probudim, ne ostavljaj me u ovom mraku...

Ovi trenuci tišine i emocije doneće ti mir, a onda kada će unutra u tebi biti bura, onda kada će neke okolnosti da te ozlojede, seti se ovih emocija od kojih ti oči blistaju, seti se "Device Majke sveta" i bori se da svagda stižeš u hramu Blagoslovene Boginje sveta, sa dušom ili sa svim... tamo gde si stvarno osećao... otpevane harmonije, sublimne emocije koje, reči opisati ne mogu...

"Marija, Adonia, Insoberta, Isis, Astarte uvek su simbolisale Nebesku Devicu Prirode.

Priroda je veliki atelje gde deluje Bog. Priroda je hram Device Majke sveta".

Ako razumemo ono što nam prenosi Samael Aun Weor, nećemo želeti da profanujemo ovaj hram, našim mislima, osećanjima i naročito našim delima. Pokušajmo da živimo u harmoniji sa nama samima i sa okolnom prirodom, tako ćemo moći ekperimentisati ono što je stvarno sreća.

Ali pre svega zahvalimo se u tišini i zahvalimo se ponovo... i neće biti dovoljno.

Tako kako je rekao veliki Konstantin Brankuš: "Naša zahvalnost nikada neće biti dovoljna prema zemlji (prirodi) koja nam je dala sve".

Sa iskrenošću poslušnog deteta posmatrajmo lepotu Majke Prirode.

Svi smo mi putnici, ali inocencija (prostodušnost) je put koji nas vodi hramu "Nebeske Device Prirode".




Samael Aun Weor. Devica iz Karmela, Odlomci
_________________