Evo ovako. On je dokazao eksperimentom sa vodom, zakon potiska.

Ili na primer. Ako u zid pritisnemo težinom od pet kilograma, toliki potisak ćemo dobiti nazad.

E sada. Pametni ljudi su rekli, da je to isto i sa našim mislima. Upućujemo li dobre misli (iskreno) drugima, od njih ćemo to i dobijati. I obrnuto; da ponovimo :)) Ako nekome šaljemo slabe misli, to isto će nam se vratiti. Možda ne od istog, ali od nekoga drugoga. Možda ne taj dan već neki drugi. Ako je tako, onda je i sa pisanjem isto. Ako pišemo lepe članke lepe misli, lepe pesme, vraćaće nam se lepo. Ako pišemo tragične priče, tužne misli i pesme isto.  Pa baš zbog toga, čim više se sećati onih lepih sati, dana kada je bilo ugodno i čim više njima posvećevati pažnju.

Mora se i potrebno je pisati i razgovarati  o problemima, da bi se ih rešilo. A kada se reše zatvoriti ih u ladicu i ne dirati, ne posvećivati im pažnju. čim manje o tome, pogotovo ako se je rešilo do konca ili saniralo.

Ima se toga dosta na tv,u časopisima. Možda zato toliko u današnje vreme i agresije, jer primećeno je da ljudi najviše čitaju crnu hroniku i gledaju agresivne filmove i to se lepi za čoveka. Neko ima dara za pisanje tužnih priča, pesama. Ili šta će biti, ako će biti. ili šta bi bilo da nije bilo. Ili u nekoj pesmi zbog žalosti napuštenosti, da napiše, preuzimam i tvoju bol??? Ničija bol se ne može preuzeti, a zato ispisati takvu rečenicu je opasno. Jer po zakonu fizike, to će se i dobiti. Zato mislim da se o tome dobro treba razmisliti. Jer veliki broj pesnika koji su pisali samo bol i tugu, tako su i završili. Ne mislim  da ne treba osećaje svoje tuge ispisivati, jer neko i tada oseti potrebu i to mu je vid ozdravljenja. Ali čim manje tim bolje

Znam i to da osećaji nisu gumb na koji mi pritisnemo kada će goreti onaj lepi i kada ružni. Oni se pale sami. Ali nam je Bog podario i razum. Pa kada se taj ružni gumb upali, razmisliti o svom delovanju. Koliko god da se je u problemu toliko delovanjem, akcijom mislima, pisanjem ostvariti pozitivu. I gumb čim pre ugasiti. Pale se sami, a od nas je odvisno kada ćemo ugasiti. Ako se samo malo obrati pažnja na to, vremenom će se shvatiti i nećemo se pitati: Pa kako se meni događaju uvek slabe stvari a baš sam dobar. I stvarno je dobar. Eto tako nekako ja razmišljam. A vi?