Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije.

Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Da ne bi bile otkrivene kao uzročnik poremećaja zdravlja. Često deluju sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju 'jače' pakovanje, pored žive, sadrže čak i olovo (otkrili ga naši lekari u Africi). Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz...). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe. Oni se talože u mozgu deteta i ne deluju odmah, aktiviraju se tek kada dete sazri i počne da koristi te funkcije mozga. Tada izazivaju poremećaje.

 

Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste 'zdravi', to samo pokazuje da niste ni svesni da ste imali sreće u tom ruskom ruletu. Nikada se ne zna gde će se teški metali iz vakcina zaustaviti. Oni se uglavnom talože u moždanom tkivu i deluju pogubno na zdravlje tokom vremena. Zato su deca fizički sve slabija, imaju nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Brojne bolesti koje pre uvođenja vakcinacije nisu ni postojale kod dece - sada postoje i višestruko se uvećavaju iz godine u godinu, zajedno sa povećavanjem vakcinacija. Za sve to lekari vas ubeđuju da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav i imati zdrav imunitet.

 

Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.

Oni koji ih proizvode smatraju da nas imapreviše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.

 

Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje. Lažiraju se statistike o dejstvima vakcina, popularišu se bajke kako su vakcine spasle svet od bolesti.

 

Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole...) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina 'protiv' tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije - kojih pre vakcinacija nije ni bilo.

 

Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe niti je čekala Rokfelera i njegovu farmaceutsku mafiju da spase ljudski rod od grešaka prirode. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života.

Strah od epidemija katastrofalnih razmera senamerno proizvodi sa epidemijama koje sunamerno izazvane iz raznih razloga, kaoVelika kuga u srednjem veku, Ptičiji grip iHIV/AIDS,  A(H1N1) 'svinjski grip' danas i dr. 

Španski grip za vreme I sv. rata izazvan je vakcinom koju su dobili vojnici u bazi Fort Rajli, a zatim poslati u Evropu na front. 'Španski grip' je zapravo bio „citokinska oluja” - nesrazmerno snažan odgovor

odbrambenog sistema organizma sa smrtnim ishodom. Virus gripa napada plućno tkivo i veliki broj leukocita nagomilava se u plućima. Preterano dejstvo leukocita može da izazove uništenje plućnog tkiva, krvarenje i nalet tečnosti u pluća, što dovodi do gušenja i smrti. Ukratko, organizam sam sebe ubija. Zato su ljudi sa snažnijim imunim sistemom (kao što su mladi) podložniji ovoj pojavi od dece i starijih lica. Nedavna istraživanja na analizi tkiva preminulih od 'Španskog gripa' na Aljasci, otkrila su da je upravo citokinska oluja bila uzrok pogubnosti španske groznice, a da su je omogućila tri gena prisutna u virusu iz 1918. godine. Danas se zna i kako je nastala ta smrtonosna kombinacija: davanjem vakcine vojnicima.

   

Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi - ako želi. Radi se o masovnim pojavama.

 

Cela stvarnost u vezi vakcina okrenuta je naopako, a prikazuje se kao ispravna - otkada su Rokfelerovi preuzeli Enciklopediju Britaniku - a tada su već bili vlasnici gotovo cele farmaceutske industrije. Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.

 

"Besmisleno je smatrati da rnožete da ubrizgate gnoj ... u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje ... Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom 'imunizacija'... Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio - ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega."

William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštempano u Congressional Record, December 21, 1937.

   

Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju. Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.

Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivajuzato što su one tako napravljene da generalno napadaju i slabe imuni sistem što se različito i odražava. Zato niko ne umire od HIV/AIDS-a već od bolesti protiv kojih se imuni sistem ne može da izbori jer je uništen. Koja će to bolest biti individualna je stvar koja zavisi od okolnosti. Često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd. 

Sve autoimune bolesti posledica su vakcina.

Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.

Da bi jedan od najopasnijih sastojaka vakcina, živa, koja se nalazi i pod drugim imenima, ispoljila svoje pogubno dejstvo, potrebno je vreme, više godina. Ali glavni argumenti dilera farmaceutske mafije koji zagovaraju vakcinaciju jeste da su mnogi vakcinisani i da nemaju nikakvih negativnih posledica.

Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im dajuinstrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To je ISTINSKI "žig zvijeri" (u biblijskom smislu, prim. prev.), i to može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve.

 

Od 2000-te godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da

sadrže živu. Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode.

   

Zbog svega ovoga vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.