Bivajući svestan da rast svetske populacije postavlja problem prehranjivanja planete, Nikola Tesla je još na početku 20 veka razmišljao kako da se nauka na uključi u proizvodnju hrane! O tome je govorio 1900, tačno pre 113 godina i već tada ke digao glas protiv proizvodnje veštačke hrane.

„Hiljadu drugih zala možemo pomenuti, ali sva ona zajedno… nisu ravna jednom jedinom: nedostatku hrane, koji donosi bedu, glad i osiromašenje.” Ove reči Nikola Tesla je napisao u svom slavnom eseju „Problem povećanja ljudske energije”, koji je objavio u junu 1900. godine. Sto godina kasnije, 8. septem¬bra 2000. godine, Ujedinjene nacije su usvojile Milenijumsku deklaraciju i u njoj definisale osam razvojnih ciljeva koje treba ostvariti do 2015. godine, pri čemu je kao prvi cilj definisano iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi.

Nedostatak zdrave hrane

Statistike govore da je siromaštvo prepolovljeno u odnosu na 1990. i da su razmere gladi smanjene, mada je danas u svetu oko 900 miliona gladnih ljudi. Ovaj napredak učinjen je združenim snagama država članica UN i njenih organizacija, brojnih korporacija i filantropskih akcija, u kojima su učestvovali i neki od najbogatijih pojedinaca planete.

Genije iz Smiljana nije mislio „na apsolutni nedostatak hrane, već samo na nedostatak zdrave hrane”, „dobre i obilne hrane”, takođe i čiste pijaće vode, za koju je smatrao da se može dobiti pomoću usavršenih električnih uređaja koji bi jeftino proizvodili ozon „kao idealni dezinfektant”. Zato je već 1900. digao glas protiv „proizvodnje veštačke hrane”, pošto ljudski rod predstavlja „rezultat stalne vekovne adaptacije i ne možemo se radikalno promeniti bez nepredvidljivih i verovatno katastrofalnih posledica” koje bi doneo „nesiguran eksperiment” s proizvodnjom veštačke hrane, zbog čega ga „ne treba ni pokušavati”.

Ugrozio interes kapitalista

Zato se zalagao, na prvom mestu, za povećanje plodnosti obradivog zemljišta i čuvanje šuma, pošto „zemlja ne može beskrajno da daje život”, te je tražio „način da joj se dodaju supstance koje od nje uzimaju biljke”. Mislio je na jedinjenja azota, koja iz naše atmosfere treba da „oksidišemo i proizvedemo”. Rešenje je video u korišćenju svojih struja veoma visoke frekvencije u proizvodnji atmosferskih električnih pražnjenja, u šta se uverio tokom tajnih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899. godine.

Stvari su otišle u drugom smeru iz niza razloga, pri čemu su interesi korporacijskog kapitala imali važnu, moguće i presudnu ulogu. Teslu to nije obeshrabrilo, nastavio je istraživanja u oblasti zdrave, dobre i obilne hrane. Konačno je, 23. juna 1938, registrovao i zaštitio robnu marku „

” („Faktor rasta”). Učinio je to pošto je do detalja razradio sastav smeše za ishranu živine i golubova, prirodne hrane koju je dobio „revolucionarnim postupkom”, kako je to naveo u jednom tekstu. Tesla nije komercijalizovao ovu originalnu recepturu, mada je dizajnirao i originalnu kutiju za pakovanje tog proizvoda, koji je očito imao da doprinese smanjenju „zla gladi”.

Dokumentacija o „Faktoru rasta” čuva se u Muzeju Nikole Tesle (MNT) u Beogradu, u kome su prošle nedelje predstavljeni rezultati prvih, jednogodišnjih istraživanja tog preparata, sagledanog i iz ugla novih naučnih spoznaja.

http://www.kurir-info.rs/tesla-bio-protiv-gmo-patentirao-prirodni-nacin-da-prehrani-planetu-clanak-1010923