Ništa, ama baš  ništa ne pomaže...Dobre kokice u dvorištu više nisu zadovoljne zrnjem...Uhvatio ih libijski sindrom...Sad su načule da je najbolje razvući ono što dobiju,što god se može više razvući...Pa tek onda pojesti...Bilo da se radi o bačenoj iznutrici upokojenog brata ili sestre...Bitno da se namiri glad...Za nečim novim...Neki koji padnu među njih, a nemaju perje, bolje da bježe preko ograde...Mutirane životinjice, tako drage i korisne, sad napadaju sve što se kreće..A nema kljuna i dvije noge...Liči na dobar horor film...Možda i jest...Preporučujem: naučiti ih pjevati i plesati, pa tako skrenuti pažnju sa vlastite gladi za proždiranjem svega što vide...Ja ovo vidjeh, jer sam i ja u tom peradarniku...I pokušavam naučiti note...I ja sam neki mutant, ali još se držim zrnja...I mrzim tripice...Nisam kanibal....Ostajem i dalje vegetarijanac...Travke i druge biljne delicije...