J)))))))))))…….jutro maco moja mala pospana, opet kasniš, kaže George……( šutim i bacam kune u automat)….zar mi ni dobro jutro nećeš reći. Slušaj G., počnem ja, zašto ja i ti moramo pričati, daj mi kavu i šuti jer to ti je posao, mislim, čemu razgovor. Zato jer mi trebaš a i ja tebi, odgovori G. A sad mi lijepo reci što je bilo sa kockom i stepenicama iako ja znam kako si to riješila, želim da mi to kažeš naglas. Je li, pobunim se ja, malo mi daješ na svećenika, čini se da sam na ispovijedi i kao da sam nešto sagriješila. Zašto nikoga drugog to ne pitaš, valjda ni drugi nisu baš savršeni……što prije počneš govoriti, prije ćeš biti gotova, uzvrati moj G, i manje vodi računa o drugima, gledaj sebe.

Dakle G, …..kocka mi je bila visinom do pupka, nalik na bazen, plave boje, puna vode, i ja sam lijepo skočila u tu vodenu kupelj i okupala se, bilo mi je vruće ipak je to pustinja, i baš mi je bilo dobro. Znači ne možemo igrati „Čovječe ne ljuti se“, šteta….reče G.. ali zapravo ne brini, nije loše to što si zamislila jer ne valja zamisliti ni premale kocke, to upućuje na manjak samopoštovanja prema sebi ali dobro je nisi zamislila ni preveliku s kojom bi prekrila cijelu pustinju. Ali to što si se kupala….hm…. da nisi malo previše umišljena i zaokupljena samom sobom…..dakle kupati se u samoj sebi…..to još od nikoga nisam čuo…..i kažeš do pupka, mogu li vidjeti tvoj pupak…..ajme…L((( George sad ću te zviznuti po ušima, uozbilji se jer ću uzeti kavu i poći ća.

Dobro, ajmo dalje, kad ne daš pupak…..što je sa ljestvama….

Ljestve sam naslonila na bazen-kocku ali se s njima nisam koristila, nekako , kao da sam na njih zaboravila, ne znam koje boje su, od kojeg materijala i nisu mi trebale da skočim u bazen.

Što kažeš G…..nije dobro…ha…?L

Ljestve su tvoji prijatelji, i stvarno maco moja, reci mi što je s tvojim prijateljima gdje je zapelo, zažmiga G onim svojim zelenim okom.

Nemam baš previše vremena za njih u zadnje vrijeme i priznajem da sam ih zanemarila. Kako to , pa svaki dan brbljaš na magicusu ko luda, zar i to nisu prijatelji, začudi se G. Jesu, virtualni su mi postali bliži nego stvarni…..istina…E tu sam te čekao, tu radiš veliku grešku, ništa u virtualnom svijetu ne može zamijeniti stvarni pa tako ni prijateljstva. Da nisi malo previše prozora otvorila i sad ne znaš na koji prozor ćeš prije, naravno da ne stižeš, to nitko živ ne može pa ni ti.

Sad uzmi kavicu i počni zatvarati prozore…..koje…….koje da zatvorim, upitam ja sad panično….pa što mene pitaš,odgovori G, ti si ih otvorila, ti ćeš ih zatvoriti.

.....G, nemaš pojma koliko mi ideš na živce………….i odem na treći kat..:((((