"Imunizacija" putem vakcinacije je najveća laž u istoriji medicine.

Imunizacija se uopšte ne postiže vakcinacijom.

Imunitet se prirodno razvija kod svakog normalnog organizma, a vakcinacijom se samo uništava.

Tvrdnje da su vakcine neophodne ljudima bez ikakvih dokaza se bezobzirno nameću do apsurda, po kome bi ljudi i životinje trebalo odavno da izumru da se nije pojavila farmaceutska industrija da ih vakcinama spase od smrtonosnih zaraza.

Sve životinje su zdrave i pored "nehigijenskih uslova" u kojima žive, prepunim virusa i bakterija. To znači da je ispravno stanje organizma presudno za pojavu virusa i njihov rad, a ne samo prisustvo virusa.

   

Svaki organizam zna od čega se sastoji jer predstavlja svesnu celinu. Na osnovu tog znanja o sebi organizam reaguje na strana tela obrađujući ih ili braneći se od njih.

Ta životna celovitost, koja je znanje o sebi i moć prepoznavanja stranih tela, naziva se imunitet.

Imunitet je upravo sama celovitost organizma.

Samo onaj ko negira činjenicu da je organizam živa celina koja zna šta radi, može da pretpostavi da imunitet treba "obučavati" da prepozna neka strana tela njihovim nasilnim ubrizgavanjem.

Pretpostavka da imuni sistem treba obučavati šta će da prepozna je isto tako idiotska kao i pretpostavka da ribu treba učiti da pliva.

Imuni sistem ne treba obučavati jer on već zna od čega se organizam sastoji, šta mu je potrebno i kako da se odnosi sa svime što mu je strano i štetno. Zato ga samo treba pustiti da radi svoj posao.

   

Često se kaže da je moderna alopatska medicina jedina veća nauka koja je još zaostala u eri pre Ajnštajna. Ona još deluje u duhu Luja Pastera, francuskog hemičara vinarske industrije iz 19. veka i takozvanog "oca teorije virusa". Paster je čitav svoj život tvrdio da su bolesti uzrokovane virusima (koje je on prvi identifikovao) i da se izlečenje postiže uništavanjem virusa (bakterija). Za razliku od svog savremenika i protivnika, Bešampa (Antoinea Bechampa), koji je tvrdio da nije važna klica nego podloga, stanje organizma koji je napala, Paster se držao svoje dogme do samog kraja. Tek je na svojoj samrtničkoj postelji priznao kako "virus nije ništa, podloga (stanje tela) je sve". Nažalost, ta kasna promena mišljenja ostala je uglavnom nepoznata, farmaceutska industrija je pokrenuta i smišljeno je ostavila modernu medicinu u zamci teorije o virusima, zanemarivanju "podloge", samoga tela, i neumoljivoj specijalizaciji zaglupljivanja lekara.

 

Virusi ne postoje samo izvan našeg tela, niti nas napadaju kao male zloće, oni nastaju u telu i u njemu nestaju (iz protita ili somatita), kao i svake druge ćelije i bakterije koje su sastavni deo života svakog organizma.

Kod mnogih bolesti virusi uopšte ne postoje u telu pre početka lečenja od te bolesti (na pr. polio virus kod dečije paralize).

 

Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.

Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim

posledicama, a neka umiru od njih.

 

Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.

Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.

Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.

 

Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime “vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija,on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema (“prve linije odbrane”) direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, u krvotok - vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela,prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija. 

 

Tako nastaju sve autoimune bolesti.

VENS FEREL - VAKCINE