1745. godine, nekako u isto vreme kada je pruski kralj Fridrih Drugi Veliki osvojio Šleziju, i vratio se umoran ali zadovoljan u svoj dvorac Sansusi, žandari su uhapsili jednog zblanutog francuskog prognanika, koji se predstavio kao Fransoa Mari Arue. Nije bio skitnica, po odelu se videlo da pripada višoj klasi, a po šiljastom nosu, visokom čelu i isturenoj donjoj usni svaki promućurniji posmatrač rekao bi da pred sobom ima genijalnog lukavka, spremnog na sve.

Zatvorili su ga u najbezbedniju ćeliju, iz koje niko nikada nije probao da pobegne. Pokušali su zatvorski islednici da doznaju ko je, odakle je, i otkud u Pruskoj, ali Fransoa im je, na čistom pruskom, samo ponavljao da je on Fransoa Mari Arue, i da obožava pruske zatvore, da su zatvori, uopšte, ogledala običaja i duha svake nacije, i da će on o tome, zahvaljujući ovom hapšenju, napisati Ogled! Lukavo, nema šta!

O Fransoi su u zatvoru počeli da se brinu sa mnogo takta i uvažavanja. Ali, pošto nisu imali nikakvih dokaza o Fransoinoj krivici, osim što je "skitničio", za šta je odležao tri dana i tri noći, obavestili su ga po isteku ovog vremena da ga moraju pustiti. Fransoa se iskreno zabrinuo, i obećao Upravi zatvora da će on smisliti za sebe krivicu, samo da ostane u zatvoru još neko vreme, dok ne završi svoje zamišljeno delo. U optužbi protiv sebe napisao je da je kriv, jer je satarom za meso odsekao jednom žandaru šaku u kojoj je držao zmiju otrovnicu, sa namerom da mu njome,(zmijom), veže ruke iza leđa! Upravnik je prihvatio ovu optužbu i zadržao Fransou u zatvoru.

Kralj Fridrih Drugi Veliki se u međuvremenu odmorio u svom dvorcu, pa je odlučio da učini neko milosrdno delo povodom osvajanja Šlezije. Pomilovaće jedan broj zatvorenika, to je odvajkada najmilosrdniji način da se pokaže dobra volja i zahvalnost Bogu! Otišao je u zatvor i naredio da mu dovode jednog po jednog zatvorenika. Svakoga je odmah pitao zašto je u zatvoru? I svi su mu od reda odgovarali da nisu krivi. Fridrih se nije upuštao u detalje, ali ga je teško zabrinulo što u njegovom zatvoru čami toliko nevinih ljudi!

Kada je, na samom kraju, pred njega izveden Fransoa Mari Arue, kralj mu je postavio isto pitanje. Fransoa je odgovorio kao iz topa da je kriv, jer je satarom za meso odsekao jednom žandaru šaku, u kojoj je držao zmiju otrovnicu, sa namerom da mu njome, (zmijom), veže ruke iza leđa! Tek sad se kralj našao u čudu. Dugo je šetao gore - dole po zatvorskim odajama, a onda je naredio upravniku zatvora da Fransou odmah pusti na slobodu! - Ali, visosti... promucao je upravnik, - on je kriv, on je satarom... - Znam, zato ga i puštam, da ne iskvari ove ostale, nevine zatvorenike!

Kraljevska se morala poslušati, ali upravniku je bilo žao Fransoe, koji još nije bio završio svoj Ogled o običajima i duhu nacija! Skupio je hrabrosti i rekao kralju o čemu se radi. Kralj se počeo smejati i trljati ruke: - Znao sam! Znao sam! A kad su doveli Fransou pred njega, povikao je: - Msje Volter, od sada pa dokle budete želeli, bićete moj zarobljenik u dvorcu Sansusi! A i ja imam neke ideje, koje želim da proverim u razgovoru sa Vama!

Fransoa Mari Arue - Volter napisao je u gostima kod Fridriha Drugog Velikog, pored pomenutog Ogleda, i Istoriju Karla Dvanaestog, švedskog kralja, i epopeju "Devica Orleanska". A u slobodnom vremenu raspredao je sa domaćinom folosofske razgovore o tome ko je šta bio pre rođenja, i šta će ko od njih biti posle smrti? Ovi njihovi razgovori nisu sačuvani u zabeleškama, osim u nagoveštajima, u jednoj pesmi Feridriha Drugog Velikog, koju ovde donosimo u najslobodnijem prepevu!

PRE ROĐENjA

Pre rođenja ja bejah mrtav. Da l bejah, il privid me zače?
Tek rođenjem ja umreh. Prav Pred Bogom, da živim jače.
Od Smrti dobih sve. Zar Gonjen ničim ne nađoh Rast?
Biti živ nije biti Stvar, Već stvarima dati svu vlast.
Kraj je Kraj u Životu, jer Od Života Smrt živi duže.
Čovek je unezverena zver. Vrat. Strah. Pa uže.
Čovek? Beše li to krilo Galeba, umorno i sivo,
Nalik na sećanje, koje je bilo
Uzrok svemu što je sad živo? Sad?
Ne Sad, nego Pre posle.
Nikad, jer Kad je posle Pre!

Autor: Ljubivoje Ršumović