U našem kokošinjcu bilo je jako puno kokošaka i nešto malo manje pijevaca. Oduvijek je u njemu bio veselo i zabavno premda nekada smo se znali i zbog najobičnijeg zrna kukuruza počopati valjda iz čiste dosade tako da je perje znalo frcati na sve strane. Ali sve u svemu kad zbrojim dobre i loše dane, bilo je i više nego dobro.

Glavni stari pijevac je govorio da na svijetu ima puno dobrih kokošinjaca i kome ne valja treba samo otvoriti drvenu tarabu, staviti zavežljaj na leđa i otići. I onda bi nam pustio film o Calimeru, valjda da nas gane i da vidimo kako bi to izgledalo, a nama kokošima samo bi se zasuzile iz oči jer sve smo željele prigrliti malog Calimera.

Svaka kokoš u kokošinjcu imala je neki zadatak i ulogu a moja je bila da pričam priče. U početku sam bila jako sramežljiva i bojala sam se da ću ostaloj ekipi biti dosadna, ali onda sam primijetila da nije više mogla proći niti jedna večer a da kokice i pijevci ne traže novu priču. Tako je počelo,tako je i dan danas. Pričati priče vam je poput dobrog treninga uma ali najviše srca, što više pričaš i što više razmišljaš, one sve više i više nailaze, poput mnoštva leptira na proljetnom cvijeću…

I nije prošlo dugo u naš kokošinjac zakoračio je mlad pijevac, bio je crn ko noć, ali iz unutra svijetlio je nekim čudnim sjajem, poput mjeseca na tamnoj podlozi neba i postojao je neki nesrazmijer između njegove nutrine i vanjštine koji je izgleda samo meni upadao u oči. Kokoške su naprosto izgubile pamet za njim, svaka je s njim htjela iz iste zdjele kljucati zrnje, svaka je htjela s njim dijeliti drvenu prečku za spavanje i sve su „kao slučajno“ noću pukim mjesečarenjem tamo i dospijevale ali, tko bi im zamjerio, bio je vrhunski zabavljač, takvog naš kokošinjac odavno nije vidio.

Starim pijevcima to uopće nije odgovaralo, neki su otvoreno pokazali netrpeljivost i iskušavali ga a neki su se samo folirali da je sve OK i da ga vole, ma dajte molim vas, pa tko li voli konkurenciju, pa bila ona i zdrava, NITKO.

A on… svakom loncu volio je biti poklopac, i kad je bio kraj….nije bio….sve dok on nije rekao da je kraj, njegova je definitivno trebala biti zadnja.

Uglavnom, njegova nadmoć i dominacija na svim poljima odzvanjala je poput jeke u gorskom klancu…sve dok nije iznenada bacio svoje garavo oko na mene.

Počeo mi je pisati pisma, ljubavna i ona druga, svakakva, hm, i sad se vjerojatno pitate kako li kokoške razmjenjuju pisma. Nemamo vam mi e-mail ko ljudi, mi poruke pišemo na zrnima kukuruza ako samo želimo reći, volim te. Onda kljunom iskljuckamo tu poruku na zrnu, stavimo je u kljun i odnesemo voljenoj osobi, tako suprotni spol shvati da je voljen.

Moj Calimero imao je puno toga meni za reći pa to sve ne bi stalo na jednom zrnu, zapravo trebalo je puno zrna, cijela kukuruzna ogrlica je mogla ispasti, pa se služio s listovima kupusa. Sve poruke iskljuckao bi na listu, a kao potpis da se zna da je to on, utisnuo bi svoju nožicu, poput krampusovog žezlaL

Ne znam zašto onda u mom kokošjem umu nije zaiskrila misao Glavnog pijevca „ o kupusu i pameti“….ali nije, valjda sam i ja bila poput mjesečarke i valjda sam bila željna ljubavi.

U kokošinjcu inače nisam imala baš puno prisnih i intimnih prijateljica, sa svima sam bila dobra ali s malo kokica sam razmjenjivala kukuruzne poruke tipa, „ dođi danas u podne kod starog panja na palentu i mliko“….shvaćate, jer bilo je i takvih poruka. Ili recimo…“ danas kad sunce zađe za starim hrastom, bućkat ćemo noge u koritu i tračati pijevce..“….jel sad razumijete?

Ali onda se dogodila jedna u nizu velikih svađa i igrom slučaja ja sam se zbližila se jednom izuzetnom i plemenitom kokoškom. U nje perje bilo svijetle boje, nekako aristokratski, a pamet?, mislim, uopće ne znam kako je ta postala kokoškom, možda je mogla biti labudicom, ali kokoš definitivno , NE. I sve sam se mislila, vjerojatno je u ovom životu prati neka loša karma koju mora odraditi, ali ja vam nisam majstor za te stvari, to ćete morate neke druge koke i pijevce pitati, a ne mene.

Uglavnom, nas dvije smo se zbližile i nekako našle, da ne kažem, kužile smo se i to zapanjujuće dobro. Gotovo da sam mogla nad njenom kokošjom glavom ugledati oblak u koji je utiskivala svoje misli koje sam ja onda bez problema čitala. Ista stvar je bila i s njom.

A onda mi je jednom direktno i iskreno rekla:

-Dopisujem se s Calimerom, piše mi ljubavne poruke, a u tvom oblaku vidim da je isto radio i s tobom. Jednostavno znam.

Ja sam u početku šutjela, kljun mi nije bio u stanju zakokodakati niti jednu riječ.

Pa samo opet šutjela i na kraju samo joj rekla, večeras imamo blitvu za večeru. Sjesti ćeš do mene jer ja baš ne volim blitvu, na jednom listu iskljuckat ću ti poruku.

1.dio