Naučnici tvrdoglavo ćute povodom drevne rase divova čiji su skeleti pronađeni blizu jezera Delevan u Viskonsinu 1912. godine.

Mesto iskopavanja skeleta je nadgledao Beloa koledž i tamo je pronađeno oko 200 humki koje su klasični primeri Vudlend kulture iz 8. veka.

Ono što je bilo čudno oko skeleta pronađenih 1912. godine jeste da su bili ogromni. Njihove dimenzije su daleko prevazilazile dimenzije prosečnog ljudskog bića

Čudne lobanje

Čitava stvar je prvi put objavljena 4. maja 1912. godine u New York Times-u, kada je navedeno da su braća Piterson sa obližnje farme u Viskonsinu pronašla 18 skeleta neobičnih osobina.

Visina skeleta je iznosila između 2,3 i 3 metra a lobanje su bile mnogo veće od svih rasa koje danas naseljavaju Ameriku.

Lobanje su posedovale duple redove zuba, dok je na skeletima uočeno po šest prstiju na rukama i nogama. Lobanje su bile znatno izdužene, što ukazuje na duži životni vek.

Da li su ovo divovi koji se pominju u Bibliji i zapisima mnogih civilizacija?

„Postojali su divovi na Zemlji, a kada su sinovi bogova uzeli ćerke ljudi za svoje žene i one im rodile decu, ta deca su takođe postala moćna kao njihovi očevi“ – Biblija, Knjiga Postanja 6:4

Otkrića o džinovskim skeletima većinom nisu dospevala u lokalne i nacionalne vesti sve do pedesetih godina 20. veka. Smatra se da je to najviše zbog toga što bi ljudi počeli da preispituju evoluciju i razmišljaju o deevoluciji.

National Geographic je 2002. godine objavio da su u Grčkoj pronađeni skeleti kiklopa visine oko 3,6-4,6 metara. To je skoro kao tri čoveka. Priča se da su oni bili ljudožderi i da su se Grci borili protiv njih tako što su im odsecali noge.

Misterija divova iz Viskonsina

Da li je u pitanju bila šala ili prevara od strane lokalnih farmera radi zabave i privlačenja pažnje novinara? Ne baš.

Otkriće kod jezera Delavan je samo jedno u nizu gomile otkrića koja su objavljivana u lokalnim novinama od 1851. godine. To čak nije ni prva serija skeleta pronađena u Viskonsinu.

New York Times je 10. avgusta 1891. godine objavio da su naučnici iz Smitsonijana otkrili nekoliko velikih „piramidalnih spomenika“ kod jezera Mils blizu Medisona u Viskonsinu. Arheolozi su tamo pronašli i detaljan sistem utvrđenja koji su nazvali Fort Aztalan.

Times je 20. decembra 1897. godine objavio priču o tri velike humke koje su otkrivene u Mejpl Kriku u Viskonsninu. Jedna od njih je nedavno iskopana i u njoj je pronađen skelet čoveka džinovskih dimenzija.

Džinovski skeleti su takođe pronađeni u Minesoti, Ajovi, Ilinoisu, Ohaju, Kentakiju u Njujorku.

Vlada mišljenje da postoji adekvatno istorijsko razumevanje o narodima koji su živeli u Severnoj Americi u određenom periodu. Međutim, niz anomalnih otkrića poput onih kod jezera Delavan ukazuje drugačije.

Zašto u muzejima istorije prirode nema izloženih džinovskih američkih skeleta

Da li je došlo do velikog zataškavanja? Zašto u muzejima istorije prirode nema izloženih džinovskih američkih skeleta?

Skeleti nekih divova ipak postoje recimo u državnom parku Aztalan, gde se može videti skelet „princeze Aztalana“ u muzeju.

Međutim, skeleti koji su prikazani su normalne veličine, a prema nekim izvorima, otkriće pravih skeleta je zataškano.

Konkretno, Smitsonijan je optužen da je namerno zataškao pronalazak džinovskih skeleta.

Profesorka Vajn Delorija, poznavalac istorije Indijanaca je rekla:

„Moderna arheologija i antropologija kriju mnoge stvari iz severnoameričke prošlosti koje ne spadaju u uobičajene.

Tako je ustanova Smitsonijan u 19. veku sklonila od javnosti mnoge pronađene džinovske skelete iza zatvorenih vrata kojima niko nema pristup osim vladinih zvaničnika. Među ovim kostima se možda nalaze razni odgovori vezani za našu istoriju“.

Pored jezera Delavan, džinovski skeleti su u Viskonsinu takođe pronađeni 1870. godine blizu Potosija, zatim 1897. godine u Mejpl Kriku, a pronađeni su i u Vest Bendu.

Mnogi su optužili ustanovu Smitsonijan da je zataškala ova otkrića ne omogućavajući javnosti da baci pogled na deo kulturne istorije Severne Amerike.

Webtribune.rs