Posmatram te,živote, kada

 suton mojih nadanja uzaludno pokušava prekriti moju dušu..

Moje nade ne dišu sutonom, iako sam

uronjena u njegove boje..Moje oči, gledaju dugu, koja sve nade pretvara

u ostvarenu radost..Tišina Božjeg obećanja, da nikada više neće dozvoliti

da potonem..Jedan potop tuge, bio je dovoljan..Činilo se da nema čvrstog tla na kojeg mogu stati..A onda anđeli, sa predivnom porukom: "Nikad nećeš biti sama..Tvoja tuga,bila je sjeme buduće radosti koje ćeš prenositi drugima..Tvoja tuga ima ime..Ljubav duše za one koji plivajući u moru tuge ne vide obalu..."

Zaogrnuta velom spoznaje,od neba se ne odvajam...