47. ZID I CIGLA
Bila jedna cigla u podnožju zida, koja je sanjarila o tomu da ju netko izvuče iz reda i poretka, pa da vidi koliko je sudbotvorna: hoće li se zbog toga urušiti zid, hoće li se makar nagnuti? Prolazio kraj zida neki momčić, pomalo prazne glave, i baš mu se zato u glavu useli ciglina misao. Zastane on, pogleda zid, i reče:
“Što si se tako ustobočio, drkeljo? Misliš da si velika junačina, a sve te neka sitnarija podržava! Zbilja, što bi bilo s tobom da ti izvučem onu dolje ciglu”?
Izvući ciglu iz donjega reda nije bilo lako. Ali budući da se zgubidanu svidjela ova obijesna zamisao, uze on kamen, te stade udarati po donjemu dijelu zida, tamo gdje se nalazila začetnica dotične zamisli. Dobro se namučio dok nije uspio gurnuti ciglu iz reda. Pojavi se pukotina, zatim otvor, i na kraju, rupa.
“Haj! Haj”! kliknu ludo momče, sretno kao da dobacuje veliki izazov bogovima. Skupi snagu iz ono malo moždana, udahne duboko, i još jednom udari kamenom po pomaknutoj cigli. Cigla se razbije, zid iznad nje zadršće.
“Što je, plašiš li se”? zlurado će momčić, bacajući iza sebe krhotine.
“Ne plašim se”, odgovori zid, “nego mi je žao cigle”.
NI VELIKO NI MALO NIJE TAKVO, DOK SE JEDNO U DRUGOMU NE OKUŠAJU.
Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 4. (još neobjavljeno)