godinama se nismo vidjele i da tog dana nisam imala nekog posla u dijelu grada, u blizini njene radnje, ne znam da li bi se uopće ikada srele.... stajala je pred vratima, otpuhujući dim cigarete i gledajući prolaznike.... često naiđe netko poznat... tako sam naletjela i ja.
cmok cmok.... ajmo na kavu, nije vrag da nemaš malo vrimena....
imam, imam, samo da nešto obavim i eto me....

sjele smo na jednu terasu zaklonjenu od vjetra, ona kavu, ja čaj i krenula je priča.... ona govori, ja slušam....

znaš ovi moj, nisi ga dugo vidila.... da ti ga je samo vidit.... pašćeš unesvist! zapustio se totalno, začupavio, neće da se ošiša, ritko kad se i obrije, a udeblja se ki prasac, zubi mu propali, puši 2 kutije duvana dnevno, samo šuti i nešto računa.... đavaodnija više i posa i brige i računanje.... ja sam sama. ja ne mogu više to gledat.... ajde molin te, ostani još malo pa pođi sa mnom do radnje, more bit, on će bit tamo pa mu ti reci da se malo sredi.... tebi se neće uvridit.... ako se i uvridi, šta te briga.... samo mi pomozi, ja tu ne mogu ništa.... dok štogod progovorin, on samo lupne vratim i zatvori se u garažu ili radi nešto oko kuće.... đavaodnija i pare i kuću i auto i garažu i vrta i cviće kad je sebe tako zapustio.... dica su mi sritna.... ova starija se dobro udala.... mlađa završava pravo.... sin se odselio u podstanarstvo i eno ga, ima curu, ništa mu nefali, vozi taxi, kaže to je lako.... lipo sidnen u taxi i vozin i iman dosta za moje potribe.... nije da očekujen da priuzme ćaćine poslove, ali znaš kako je kad moraš pustit dicu da iđu svak svojin putom.... on to nikako ne razumi, a neće da im sam kaže nego meni puni glavu.... sve priko mene, sve priko moji leđa, satralo me i ne znan više dokle vako.... opet mislin, da bar oće da se malo sredi, stid me odat s njim po gradu, a znaš kakav je to bio čovik.... a sada, stid me kad kogod poznat poviri u radnju a on nako neuredan, zapušćan, samo što ne smrdi, kupa se redovno.... eto barem to.... ajde, pa mu ti reci....

nakon pola sata slušanja, rekla sam.... dobro.... ako ga sada vidim, reći ću mu da si zatražila od mene da mu se obratim i ti ćeš bit prisutna i reći ću mu da nemam pravo zadirati u njegov osobni integritet.... i....

ali ona me zaustavila.... đava odnija inetgritet, triba malo povratit u sebi osjećaj za druge ljude, i za me, mene ko da nema, a moran sve, nemoj reć da si pričala sa mnom, ni slučajno!

onda mu ništa neću reći.... ali tebi ću reći.... ako te ikako mogu ohrabriti i utješiti.... mogu ti reći ovako....
pokušaj se malo pouzdati da će on sam naći razlog i trenutak da se sredi, da će smanjiti pušenje kad osjeti da tako može i treba, da će se ošišati i obrijati kad on sam odredi da treba, da će kupiti nove košulje kad vidi da stare više ne može zakopčati, ili skinuti sa sebe višak kad osjeti da njemu je višak, njemu da smeta, a ne zato što se ti ne možeš naviknuti na njega takvog kakav je sada u ovoj fazi.... da će sam shvatiti i prihvatiti da je vrijeme da pusti djecu da žive svoj život i samostalno grade svoj put.... ja nemam prava nametati nekome kako da izgleda, kako da se ponaša i što da misli....
ti imaš pravo prihvatiti ili neprihvatiti, pobuniti se ili ne kada te nešto toliko jako dotiče.... meni je svaki čovjek uvijek čovjek, uredan ili neuredan, siv ili blistav, debeo ili mršav, sretan ili nesretan, pušio ili nepušio.... sve su to prolaznosti....
a njega se dobro sjećam, kao nekog tko se uvijek brinuo više o tebi i djeci, nego i samome sebi....
sjećam se kako je jednom, djevojčice su ti još bile male, a ti si bila trudna, rekao je.... samo neka je njima dobro, a ja, ko me jebe, ja se mogu i patit.... i nije mi teško....

tada sam zašutila, zašutila je i ona.... oči su joj zablistale u suzama....
fala ti.... razumila sam....

zagrlile smo se i krenule svaka na svoju stranu, ona prema svojoj radnji, a ja do parkinga.... kad tamo, stoji netko.... zaokružio se i zakosmatio, jedva sam ga prepoznala.... zapravo, ne znam da li bi ga prepoznala da mi ga žena tako ne opisa....

cmok cmok, ostarili smo, kaže, ali eto ne damo se....
ajmo na kavu, kažem ja, tamo preko puta kod Turčina....
misliš kod brice? ti da sidiš i piješ kavu dok me ne ošiša....
e, tu!

mislim u sebi, izmanipulirala me, uvjerila me mudrica stara.... pa ja njemu ni slova da smo se srele.... u muškom frizerskom salonu pijem vodu i čekam rezultat....
o.... kako si sada lip, bolje ti stoji kratka kosa, oči ti dolaze do izražaja, a ovako obrijan izgledaš mlađe bar 10 godina....

on se vrti na stolici.... uh.... šta li će reć moja Anđa, posumnjaće odma da me uvatila neka mlađa....
smijem se i kažem.... a jok, još nismo gotovi, idemo sada kupiti novu robu.... ta košulja ti uska a i gaće ti stoje nekako čudno....

šta fali ovome? šta fali.... de reci....
ništa, vidit ćeš razliku kad obučeš nešto što ti paše....
on kao da složiti se neće, kaže.... bezobrazna si mala....
i probava hlače i košulju i ostavlja na sebi i plaća i reče prodavačici neka stare stvari baci u otpad....

di ćemo sada? na čupanje obrva? .... pita, sav ozaren kao da je skinuo sa sebe nekakav teret....

znaš.... kažem ja.... stare stvari ponekad na sebe privuku tegobe koje čovjek u sebi nosi.... zato je potrebno nekad obnoviti i svoje vanjsko odijelo....