Kad su stigli u dvorac iz svog pohoda  Zana im je dotrčala ususret. Zagrlila je Nikolu, što joj je on uzvratio pa ju poljubio. Tomo je sa strane promatrao i zadovoljno se osmjehivao.

-         Dugo vas nije bilo, bojala sam se za vas.

-         Nisi imala razloga to su obični lopovi.  Zana, čitav život tražim, čekam, tražim. Mislio sam da čekam Lunu. Sad vidim da sam čekao tebe.

-         E, moj Nikola trebao si mene pitati što tražiš i čekaš ... umješa se Tomo ...

Oboje su ga radoznalo pogledali.

-         Jesam li ti rekao nedavno da bi on nama imao što šta za ispričati ... izjavi Nikola

-         Da šta nego što šta ... promrmlja Tomo paleći lulu. Čekajte malo golubiči moji , heheheee.

Ostavio je zaljubljenike. Otišao je potražiti Klaru. Znao je da vrluda mjestom u potrazi za bilo kakvom informacijom koju ona dalje prenosi na svoj neobičan način. Nije ju pronašao. Vračajući se kući sretne ju u šumi.

-         Sakrivaš se u šumi. Bojiš se žandara jer su uhičeni provalnici. Dolazi samnom Nikola želi sa tobom razgovarati.

Uplašila se i pokušala pobjeći. Tomo ju sustigne pa joj objasni da se nema zašto bojati. To ju umiri jer Nikoli je vjerovala. Kad su stigli uvede ju u kuću.

-         Tu sačekaj.

Ubrzo je stigao Nikola.

-         Nikola ne ljuti se na mene, ništa nisam skrivila ... plačljivo izjavi.

-         Ne ljutim se, takva si kakva si. Želim samo da mi ispričaš svoju povezanost sa lopovima. Ako mi slažeš završit ćeš u zatvoru sa njima. Zašto si ih naputila u provalu kod mene?

-         Sve će ti ispričati, sve. Upoznala sam Martina. Znala sam da kradu ali obečali su da neće ništa uzeti. Željela sam vidjeti kako izgleda tvoj dvor i onaj prolaz o kome se priča. Oni su me prevarili i otišli u pljačku. To je sve, vjeruj mi.

-         Baš si našla pravo društvo. Sad me ćuj. Bogatstva nemam, dvorac sam sagradio od svog nasljeđa. Zašto baš ovdje, za ovo mjesto vežu me uspomene.

-         Znam tu je nestala tvoja sestra.

-         Dobro Klara sad ću te provesti dvorom, sve dobro pogledaj. Molim te ne izmišljaj više gluposti i kloni se loših ljudi. Na žandarmeriji sam objasnio da nemaš veze sa njihovom provalom.

Sve je pomno razgledala, jednostavno nije mogla odoljeti. Njena radoznalost bila je jaća od pristojnosti. Pošto je obišla park izjavi Nikoli.

-         Prakrasno je ovdje kod tebe. Sad vidim da nema ničega osim onog hrasta.

-         Što je sa hrastom?

-         Pričala mi baka da su tu kraj njega spaljivali vještice.

-         Nisam čuo za to.

-         Mogu ja tebe nešto upitati ... nije mogla odoljeti.

-         Pitaj.

-         Znaš li gdje ti je nestala sestra?

-         Neznam, jednostavno je nestala.

-         Vidiš ja mislim da su je odveli duhovi onih spaljenih nesretnika.

-         Možda ... odgovori on.

-         A tko ti je ona ljepotica?

-         Doveo sam ju iz grada, zar je to nešto neobično.

-         Ne,nije.

Klara je bila prezadovoljna. Nikola se zauzeo za nju na žandarmeriji, nije ju kaznio zbog njene nepromišljenosti i još ju lijepo ugostio.

-         Sad ću o njemu pričati sve najljepše. Samo neka čujem da je netko izjavio nešto ružno ... obeča Klara sama sebi.