I zamalo da me odvučete na kulinarske grane... Ima još toga u Vojvodini a što nije samo hrana.... Imamo mi ovdenak .. puno reka i pecaroša kraj tih istih reka... još malo pa će i sezona lova na štuke.... a što tek imamo pecaroških priča... pa to su zaista bajke. Al zato kotlići nisu bajke... ha ha ha... Janika koga sam već spominjala je izuzetan pecaroš... Da ga samo vidite , kako mu se oči sjaje... čim neko spomene pecanje... Ribu treba i uhvatiti ... i nije svejedno koji se mamac koristi. Ovdenak žene baš i ne vole mnogo da pecaju ... retke su one koje se time bave... obično im zapadne onaj manje važan deo posla... kao što je čišćenje ribe i spremanje hrane... uh kako to zna da dosadi. E pa tako se one ujutro još kad idu po hleb... (jer je to ovdenak tako - ujutro se ide po hleb... ako slučajno odeš popodne.. gledaju te “ ko da nisi čist u glavi“).. dogovaraju i razmenjuju recepte.. pa daju jedna drugoj savete .. kulinarske.. i tako.. redom...Al zato pecaroši ne beru brigu... Njiov je poso da ranom zorom ustanu i napecaju ribu.... pa makar je dali mačkama ... ako su jako male.. ta te nisu ni za šta drugo osim za mačke... Eto vidite kako smo mi vospitani po Bečkim merilima... mislimo ovdenak i na kućne ljubimce... Pa da , Vojvodina je puna prirodnog bogatstva.. imamo i nekoliko banja... sa lekovitim blatom... imamo zdravu plodnu zemlju, kukuruza i pšenice u izobilju... (jeste da nas malo više udaraju po prezima no one dole al nećemo sad baš o tome... zta mi smo jako lepo vospitani).... Imamo i momaka za ženidbu i devojaka za udaju.. svi vredni radni... Šuma malo imamo al šta će nam i više... ionako se grejemo na ono što nam je Panonska ravnica darovala... Mi eto lepo na njivama posejemo kuruz (*kukuruz), pa ga oberemo kad sazri... stabljike su dobre za staje i krave... a kad okrunimo kuruz ostane nam čokanj, iliti po naški šapurika i da se preko zime grejemo...jer struja je skupa... ai ovi što su se pokondirili pa idedu za zadnjom modom ... iju, izmislili sad da ćedu da se grejedu na neki tamo ruski gas... ta mož’ete misliti kaki je to kvalitet.... pa ti ondak traže da kupiš posebne pećke, pa ti ondak naplate i neke cevi i što su ti sokak (ulicu) raskopali, i ondak im još plaćaš da te greju... smešno nema nigdi takih peći ko naših paorskih (na slici) ni takih kamina.. ko kaljevih peći... u kaljevu peć popodne oko 5 naložiš jednom dobro i do sutra greje... taman onako do 20 – tak stepeni da bude u jednoj prostoriji od oko 20 kvadrata....