E sad ću da vam kukam... pa mi Vojvodjani znamo i to da radimo..... Ubiše me ova praznovanja.. prvo smo se venčali 20.novembra, pa slavili potpisivanje.. naravno uz ručak, tortu.. .Sutradan smo išli na rodjendan... tj sutraveče.. a od prethodnog dana torte nam je ostalo pa na rodjendanu, kada su još i tortu izneli.. mi smo se samo pogledali i od samog pogleda na tortu nam je bilo loše.. Ma nije torta kriva... 09. decemra moj drugi ali jedini tata slavi slavu... za one koji ne znaju to mi je očuh ali mi je rodjeniji od rodjenog oca koga mi onako medju nama kada ga i spominjemo zovemo „biološki“... ma znate onako usput ...“ Jesi li se čula sa biološkim?... Nisam a nije ni bitno i bolje što se nisam čula...“ E na toj slavi smo se isto raspametili sarma je bila carska, pa tri vrste kolača, pa opet torta...I svekrva mi je bila na slavi .. sa nama.. , e ondak smo malko pauzirali do Božića... pa sad doček Nove Godine.. proveli smo u obližnjem gradiću na trgu sa kumovima i damom koja pravi fantastične torte... ha ha ha... Pa danas kumin rodjendan.. i ćaletov isto ... eeee ako još neko slavi rodjendan ... Srećan rodjus. I sad će i drugi Božić... pa druga Nova Godina... pa opet slava.. pa još jedna slava...pa opet slava... Eee...... stvarno je život težak.. pogotovo kad moraš da slaviš sve po dva puta... Pa kad moraš reda radi da ne uvrediš domaćine.. sve po redu da se poslužiš, a i da se popije... Sve mi to nekako podseća ..na onaj vic kad su Lale (Vojvodjani) tokom drugog Svetskog rata ma ustvari posle.. kad je sve rućno prošlo.. prisećali se „strašnih dana“ tako ispred neke radnje uz ladno pivo.. kako je težak rat bio ... oni taman doručkovali ...slanine i šunke... pa žedni...pa jako žedni... a Švabe kod bunara... Možete li zamisliti te muke?