Svaki dan odlazili su na potok.Sad je to bio još veći izazov jer ih je čekao on, tajanstveni neznanac.Provodili su vrijeme u igri.Pričao im je priče, trčao sa njima i izmišljao svakakve igre koje su ih oduševljavale.

- Da velimo mami za Vodenog čovjeka?....Upita Gordana

- Neee, to je naša tajna

- A zašto nebi bila i mamina

- Ma ne,neee,obećala si da nećeš pričati,zar želiš da on ode?

To ju umiri pa ušuti.Jednog dana kad su došli doma pozove ih mama.

-     Dođite maleni, moram sa vama pričati.Znam da se volite igrati na potoku ali pripazite malo da ne padnete u blato i vodu.

-     Hoćemo mama.

-     Sutra dolaze neki ljudi odvest će kravu,tako moramo podmiriti neke dugove, baka će sigurno plakati pa vam zato to govorim da se i vi na rasplačete. Ništa ne brinite, mama će se uskoro zaposliti u gradu pa ćemo tada moći kupiti novu kravu.

-     Zar nećeš biti sa nama?....pitaju oboje

-     Hoću djeco,samo ću pola dana provesti u gradu a ostalo sa vama.

Sve to im baš i nije bilo previše jasno ni drago no znali su da ne trebaju plakati. Ipak Filip se odvaži pitati.

-     Mama zašto ti moraš ići raditi?

Malo je zastala pa im sjetno objasni.

-     Anđeli moji znate da je tata poginuo u ratu, pričali smo o tome, ostali smo sami i ja se moram brinuti za sve. Vi se lijepo igrajte, nemojte  mučiti ove lijepe glavice mojim brigama,sve će biti u redu.

Izljubi ih pa se primi svojih obaveza. Oni su brzo zaboravili razgovor jer njima je sada glavna briga bila Vodeni čovjek.Najrađe bi otišli do potoka da ga potraže ali dolazi noć i moraju na spavanje. U jutro u svojoj igri otišli su do potoka.Tamo je u šašu sjedio njihov neznanac,osmjehivao im se.

-     Dobro jutro, kako ste spavali?

- Dobro, samo jedva sam čekao jutro da dođem ovamo.

- Ja sam plakala, odvest će nam kravu...

- Ušuti brbljivice...razljuti se Filip

- Ne brinite djeco, sve će biti uredu...

U igri i priči vrijeme je brzo prošlo, morali su doma. Iako je njihov potok bio nadomak njihove kuće nisu mogli svo vrijeme provesti tu.

-     Pružite mi ručice na pozdrav, vidimo se sutra.

Oni ispruže ruke,osjete da im je nešto stavio na dlan. Iznenađeno pogledaju kad ono svakome zlatnik. Dok su prevrtali zlatnik on je nestao.

-     Kud je nestao...pita Gordana

-     Neznam,doći će sutra.....sad nam neće uzeti kravu, on nas je spasio.

Dotrčali su doma,uzbuđeni pružili mami zlatnike. Iznenađena upita.

-     Otkud vam to djeco?

-     Dao nam Vodeni čovjek...požuri Gordana koja je jedva čuvala njihovu tajnu.

-     Kakav Vodeni čovjek pobogu? Filipe govori....

-     Da mama,već dugo on se igra sa nama, danas nam je dao zlatnike da nam pomogne.

Zbunjena žena nije mogla nastaviti razgovor jer su stigli vjerovnici.

-Razgovarat ćemo kasnij, sad u kuću.

Pošto je riješila problem sa vjerovnicima zahvaljujući zlatnicima koje su donjela djeca pozove ih na razgovor.

-     Sad mi lijepo sve ispričajte

Sretni što mogu otkriti svoju tajnu ispričaju sve mami. Slušajući ih pomislila je da djeca izmišljaju, ali otkud im zlatnici ...to ju je zbunjivalo.

-     Idemo do potoka potražiti vašeg Vodenog čovjeka, želim se zahvalit na pomoći.

Naravno, nije ga bilo. Tražili su ga i sljedećih dana nije se pojavio. Djeca su bila žalosna zbog toga a njihova mama zabrinuta za djecu.Željela je saznati sa kime se to oni druže i tko im je tako velikodušno pomogao.