UMIŠLJENI ČAGALJ

 

Jedan je krupan, zlatogrivi lav živio u šumama podno Himalaja. Bio je strah i trepet ostalih životinja toga kraja - pred njim su bježali moćni bivoli, a i gordi slonovi zaobilazili su lavlje staze.

Jednoga je dana lav natrapao na izgladnjela čaglja. Ovaj se prostro pred lavom moleći milost.

"Što želiš"? pitao je lav.

"Želim ti služiti", proštekće čagalj.

"Meni ne treba sluga", otpovrnu lav.

"Oh, care, tebi treba sluga koji će obavljati sitne poslove izviđanja i douškivanja. A ti mi za tu službu dopusti da se hranim ostacima tvojega plijena":

"Pa dobro", reče lav, radoznao kako će se stvar odvijati.

Čagalj se, po uputi lava, penjao na uzvisice i posmatrao okolicu. Kad bi uočio životinje čije je leševe i sam volio proždirati, njegovo je bilo da vikne:

"Objavi svoju moć, silni care, lave"!

Tada bi se lav prišuljao i nasrnuo na životinju, pa radilo se i o razgoropađenu slonu. Kad bi lav utolio glad, čagalj bi se potom mirno gostio ostacima lovine. Tako se s vremenom utovio i otežao. I kako je postajao krupniji, sve se više gordio smatrajući se gotovo ravnim lavu.

Jednoga je dana čagalj ovako sam sa sobom bulaznio:

"Nemam li i ja četiri noge kao lav? Imam! Zar i ja ne bih mogao svladati slona? Mogao bih! Zar se i ja ne bih mogao najesti živoga mesa? Mogao bih"!

Obznani on te svoje misli lavu. Lavu se to dade na čudo, ali ne uze čaglju za zlo ni kad ga ovaj zamoli da se on, lav, popne na uzvisicu i izvidi ima li kakva plijena u okolici, pa ako ga bude, bio to i slon, neka tada poviče njemu, čaglju:

"Objavi svoju moć, silni care, čaglje"!

"Oj čaglje, ne šali se s tim stvarima", reče tada lav. "Samo lavovi mogu ubijati slonove! Okani se ove besmislice, i budi zadovoljan s onim što ti pripada"!

Ali čagalj je i dalje sumanuto mislio da njemu pripada više. I uspio je nagovoriti lava da zaigra ulogu objavljivača. Šale i zabave radi, lav se dakle, popne na uzvisicu, pa kad spazi slona, poviče čaglju:

"Objavi svoju moć, silni care, čaglje"!

Čagalj ispusti urlik htijući oponašati lava, ali uspije tek zalajati. Zaleti se put slona, nakan doskočiti mu do glave. No promaši, i spadne slonu na jednu od nogu. Razdražen, slon podiže nogu i zgazi čaglja, drobeći mu kosti do u sitnež i prah. Tako zgaženu hrpu pospe vlastitim izmetom. I krene put šume, trubeći.

A lav s uzvisice povika put hrpe izmeta:

"Objavi sad svoju moć, silni care, čaglje"!

 

(Basna iz "Đatake", prevela i prepričala V.K.)

 

Vesna Krmpotić, BASNE, zbornik priča iz opusa MEĐU NAJLJEPŠIMA NAJLJEPŠE  širom svijeta i diljem vremena