88. STRAŠNA BEZUMLJA

 

        Tajna je bila pohranjena u rukavu tragača.

Da se ne bi dosjetio, nebo mu dade ruci posao: pero, od sve ljepšega i ljepšega pisanja. Tko bi mu odolio? Nikad nije bilo takve i tolike ljepote da se prosipa iz nečijega pera. Pero je padalo u groznicu, u zagrcnuto ludilo, jureći i progoneći slova, glasove, muk.

Peru se moralo dodavati sve više i više, jer su tragačeve uši od samoga dodira s ljepotom bile već dobrano naćuljene. Rukavi su sami podrhtavali, plašeći se da više neće izdržati šutnju.

        I tako su nastale priče, pjesme, bajke, prvorazredne zavodnice, nezasitne skretalice s jedinoga pravog puta. Ne nebu su i na zemlji, i pod zemljom također, padale strašne oklade tko će koga: konj jahača, jahač konja.

        Oklade bijahu strašne, jer su stavljale na kocku besmrtnost. Moć. Radost. Oklade su bile griješne, zbog uložene strasti i bezumlja.

        Tko je bio taj, koji je sakrio naj-tajnu u rukav tragača za njom?

 

 

        NEKA SE JAVI, POLJUBIT ĆEMO MU SKUTE ZBOG DOSJETLJIVOSTI.

 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 4. (još neobjavljeno)