Selimovici!

Ta familija Selimovica takoder bijahu Hercegovci I mi Kovaci iako smo imali obiteljskih relacija sa tim plemenom nikako nismo podnosili Selimovice. Prema mojoj tetki Biseri oni su bili zapravo teski ljudi, ona bi rekla: "To su oni iz plemena Selimovica nosio ih sejtan dabogda" jer pored svega ostalog Hidana, jedna tetkina kci, bijase udana Selimovic jer majka njenog muza Alije bijase Selimovic. Ali mi smo odrzavali veze sa njima pa I sa Izetom Selimovicem koji bijase prije mnogo decenija dosao I u Adelaide a onda prema nagovoru tetke Bisere ja ga ovdje I potrazim. Fundamentalna karakteristika ovog plamena dakle cijele familije Selimovica bijase ta da su jako lijepo pricali I znali jako lijepo pripovjedati. A danas mi se cini da I cijela Hercegovina ili ono sto je ostalo od nje to zna. I ovaj Izet je poznavao Mesu Selimovica proslavljenog bosanskog pisca velika glasa ali ga je drzao kako mi sam jedared rece "veliko felom" koja unekoliko bijase nedodirljiva. A I ja nesto nisam bio odusevljen Mesom tako da nam ti animoziteti ostadose kao familijarna stvar. Naime meni je Mesa bio lagahan pisac jer ja volim samo ono sto je komplicirano. I ja sam se godinama druzio sa tim Izetom Selimovicem pa bismo tako pricali o rodbini, o tome kako se danas zivi u Bosni I o mnogim drugim stvarima. Jedared tako ja navratim u njihovu kucu a cini mi se da ona bijase negdje prema Port Adelaideu pa onda upoznam njegovu zenu koja se zvala Marija I koja bijase veliki katolik. Ali I pored te cinjenice koja unekoliko otezava prakticitet vjere jer je naime jako tesko prakticirat vjeru u mjesovitim sudbinama to je Izet ipak imao veliko platno Kible u Meki pa mi jednom zgodom rekne da ima prica kako je sam Abraham pokopan ispod toga kamena. I bijase to ugodna familija kojoj ja ipak predstavljah stranca jer stosta bijase egzistentno kao razlika od godina I dobi do interesa. Selimovici su naime bili mnogo stariji od mene I predstavljali su takozvanu staru migraciju. Ali to prijateljstvo potraje sve dok ja , prema svom starom obicaju, ne postadoh kratak finansijski za svoj duhan. I nazovem ja Izeta pa mu se pozalim kako je danas sve skupo, kako je cijena hrane naglo skocila da se to vise ne pamti u Australiji I kako ja jedva krpim kraj sa krajem pa ako bi mi on kao moj najblizi rodak mogao pripomoci jednim predujmom od mozda 20 dolara. A on onda naglo postade ozbiljniji tako da se ja iznenadih pa me odbije s razlogom da niti on nema novaca jer kako I sam rekoh danas je sve skupo. I ja nisam zadugo susreo Izeta , pa bijah I na putu u Bosnu, pa se I vratih I jedared jednom zgodom prilicno kasnije susretnemo se mi u bosanskom mesdidu u Adelaideu. I on otpocne: "Pa bas mi je drago da sam te sreo. Pa kako si? Ima li sto nova? Jesi li bio u Europi? Nego znas sto, tebi bi kao bolesnom covjeku bilo najbolje da zatrazis australijsku penziju pa da odes odavde. Mislim da bi ti bilo puno bolje tamo u Europi. A ovdje si sam. Nego, kako ti je ono ime?" A ja mu odgovorim iznenaden "Pa Zlatan." "Aaa Zlatan, hajde onda Zlatane pa se vidimo." I tako se nas dvoje oprostimo. Jer naime stade kruziti prica oko moje osobe medu starom bosanskom migracijom da bi mozda za mene bilo najbolje da se odselim pa da nikome ne pravim probleme mada ja ne znam po cemu sam ja to ikome od njih pravio probleme. Kasnije saznah da se Izet Selimovic manje- vise orijentira kao I poznata muslimanska Handar divizija.

zlatan gavrilovic kovac