Rodilja

(Sad mi naum palo, nije li priča o  Rodama koje nose djecu  nastala  zbog  imenice rodilja?

Pa ono , kad djetetu objašnjavaju tko ga  donio na svijet..kažu..roda.odnosno rodilja) hm..možda ima neke veze.. ništa nije bezveze..

Ovih dana  je kod nas u obitelji je porođaj aktualna tema..jer upravo čekamo još jednog člana obitelji..

Sjećanje me u trenutku  prenosi u drugu dimenziju..

Vrijeme kada sam i sama trebala roditi svoje prvo dijete.

Moja svekrva me“spakovala „ u bolnicu, sa svim pinklima i tako ja završih na odjelu sa dvanaestak žena u sobi.

Kakvo je to društvo bilo.. :)))))) Mogao si tu svašta  vidjeti i čuti..ali ja sam tada  bila zaokupljena sobom.

Termin za porođaj je bio tek za mjesec dana, pa sam završila u bolničkom krevetu sa infuzijom i „Pre Par“-om.. tako s e tada zvao lijek koji su davali da spriječe prerane porode..

I tako, taman što sam mislila da je porođaj odgođen, bolovi malo popustili, dobih potrebu za mokrenjem..kako sam bila u krevetu, tražila sam sestru dozvolu da odem u wc.. no ona donese „gusku“i stane pokraj mene, čekajući da obavim potrebu..ali „nema teorije“..mislila sam ja..

Rekla sam: Sad ne mogu.. i sama sebi nisam mogla vjerovati ..kako sad ne mogu? A do malo prije sam jedva trpila?.. ona naravno , žena sa iskustvom skuži da ne mogu pred njom.. i ode.. ja se opustih i…nikad kraja..točenju..

Sve mi bilo neugodno al što ću..

Sestra ode, odnese gusku, a ja ponovo imam istu navalu..

E pomislih ja..riješit ću ovo sama,  zgrabim infuziju i u trenu odoh do wc..objesim infuziju na vješalicu od vrata i opustih se i ispustih sve..

Ali, sad je počelo ono glavno..bolovi se počeli pojačavati..

Odem na pregled kažu nisi otvorena za porod..

Ništa..šetaj po hodniku -kažu mi sestre..

Šetam, al više mi nije do šetnje.

Ponovo na stol..opet ništa..ovaj put me ostaviše na stolu i odoše..

Brojim minute..

Veliki sat na zidu.. sekunde mi s e čine duge.. duge..

Mislim prošlo je bar pet minuta , on tek jedna..Od kreveta mi se ukočila leđa.

Opet bolovi, sestre su negdje na odjelu.. dođu zavire i odu..Ja strpljivo trpim..a što ću navikla sam trpjeti..

Od ponoć i tako sve do četiri sata i pet minuta..

„T i š ć i !!“viču sestre..

Tišćem, mislim u sebi, kud ćeš više??!!

„D i š i ! „opet viču ..

Dišem, tišćem iz petnih žila..popucale mi kapilare  na licu od tiskanja..i uz zadnje napore porodih se..

Začuh plač, svog prvog djeteta i na oči mi pođoše suze.. što zbog sreće što zbog olakšanja od pretrpljenog bola..

Na svijet donesoh svoje prvo dijete..Djevojčicu , tešku 3kg, dugu 50 cm..

Pokazali mi je na trenutak  i odnijeli  je na vaganje, kupanje..

Ostadoh još neko vrijeme u rađaoni , a onda me premjestili nazad u sobu..

Premorena nakon poroda sam zaspala.

Probudih se , slušajući priče žena oko mene..Neke su već dojile, neke se kao i ja pripremale za prvo dojenje..

S desne strane , žena komentira:

„Kad sam krenula u bolnicu, mama je plakala.. ja sam se čudila zašto plače, sad mi je jasno,“misleći na to koliko je bola pretrpila. Svekrva me tješila:“Sjeti se da i kraljica mora roditi“,malo povišenim tonom glumila je svekrvin  glas i  nastavila je  negodujući ,onako više sebi u bradu,  jer joj se svekrvino tješenje nije činilo primjereno datoj situaciji.

Navečer nam stigla nova rodilja, koju je muž dovezao iz dvadesetak km udaljenog mjesta. Iz predostrožnosti da joj se ne bi što dogodilo, radije ju je dovezao u bolnicu nego da s njom ima posla kod kuće. Rekao joj je :

„Odvest ću te u bolnicu, tamo su sestre , one će ti pomoći..“

Njoj s e očito još nije išlo, al muž nije želio komplikacije, pa ju je unatoč njenom negodovanju dovezao.

Ušla je u sobu, komentirajući:

„Lako vama , vi ste sve rodile a što ću ja?!“

???

Začuđeno smo ju gledale, malo sa podsmjehom moram priznati..

Ubrzo je počela truditi..Sestre su je odvele u rađaonu, ali ništa.. nije dovoljno  otvorena..

Rađaona je bila tek malim hodnikom odvojena od sobe..

Žena počela prigovarati naglas:..

„ Eto, gdje su ti sestre!? Rekao si da će mi pomoći, G d j e  s u  s a d  ?!“

Počele smo zinteresirano glave okretati u pravcu vrata. Do sada nije bilo ovakvih komentara.

Sad  smo se sve fokusirale na rađaonu..svi događaji  su naznačavali zanimljivu noć.

Sestre lupkaju klompama po hodniku, ulaze pitaju što je bilo.. ona objašnjava da ima bolove, one gledaju.. ništa..odlaze..

Žena dalje gunđa, al sestre se više „ne pale“na komentare.

I nama je popustila  pažnja..

Neke su žene zaspale. Neke se meškoljile po krevetu. Ja sam bila budna.

Nakon nekog vremena začujem:

„Žioootinjooo jeeedna štas' napravio od mene?!!! 

Čula se vika iz rađaone..

Mi koje smo još bile budne prasnule smo u smijeh..

Znam, nije baš bilo kolegijalno smijati se , al ona je bila toliko komična da nismo izdržale..

Nikada više neš spavat sa mnom!!!

Nabrajala je tako i vikala  sve dok nije rodila.

Kad je ujutro došla u sobu, „vadile smo joj mast na slamku“..ponavljajući joj što je sve vikala u rađaoni..no ona se nije dala.Uporno je objašnjavala i opravdavala svoje ponašanje..

Ipak,  sestre i primalje u svojoj dugogodišnjoj  praksi kažu nisu  imale sličnih rodilja..

Danas, porodu može  prisustvovati  i otac. Postoje tečajevi u kojemu se pobliže doznaje o porodu a rađaona suvremeno opremljena, kreveti su udobni, svira glazba..

Danas svaka rodilja  ima zasebnu sobu samo za sebe i svoje dijete.

Ipak, zanimljiva su iskustva iz doba kad toga nije bilo..čini mi se i veselija..

*****

Yasmin