i sada.... što ćemo sada kad se vidimo opet? sjesti u tišini i gledati u cvat lopoča? nadoknaditi par poljubaca i dodira koje smo propustili?
hoćemo li voditi ljubav pokušavajući ne postaviti naša očekivanja previsoko? jer.... nakon svega, moralo bi to biti nešto posebno.... zar ne? kad već kažeš da je ova naša povezanost posebna i tebi dragocjeno nešto....
možda ne želim ništa više nego nasloniti uho na tvoje grudi i slušati otkucaje....
hoćeš li mi opet pokazati svoje ožiljke i ja tebi nekoliko mojih?
oh.... ne.... oboje znamo što bilo je nekad i što sada je.
daj da tražimo oblutke da ih bacamo preko vode.... svaki skok neka označi jednu želju.... ja ću poželjeti osmijehe.... i smijat ću se opet naglas.... ako ne osjetim da te još drži ona neka sjeta.
u svakom slučaju, što god činili ili ne, što god pričali ili ne, pustit ćemo da nas uzme vrijeme, zajedno.... možda livada bude puna malenih srebrnih glava maslačka.... tada bismo mogli puhati sjemenke u vjetar....
bglavac
irida
edin.kecanovic
