Svanulo je, nažalost sunce ne dopire do mene jer je magla sve prekrila. Tako je gusta da bi ju doslovno mogao rezati nožem. Ne vidim ništa, hladnoća i vlažan zrak uvlaći mi se u kosti.Iz oka kliznula suza dok se pitam : gdje sam to ja? Hodam polako nepoznatim putem , pazim da ne padnem , grebe me trnje i zapličem se o grane. Naslanjam se na nešto...drvo, da to je drvo. Zbunjena i tužna spuštam se na tlo, sjednem, umirim se.

Sjedim tko zna koliko, glavom mi prolaze svakojake misli, uglavnom nepovezane i zbrčkane. Odjednom u daljini začujem glasove,  dozivanje:

-         Hej ima li koga? Gdje ste, javite se!

Odgovor sa druge strane:

-         Tu sam ,ništa se ne vidi , gdje ste?

Šutim i slušam. Ubrzo su se u toj gustoj magli mogla čuti samo dozivanja.

-         Hej, Zemljo..Nado...Pasko...DeVet... Wendi...Vajrane...Tanaluna...Pajaco...Ivana... Boris....Shanti...Kajo...

Sjedim i slušam, što da se derem tak me u magli nitko neće naći. Konačmo se razbistrilo. Kroz šumu i dozivanja počeli su pristizati „izgubljeni „ u gustoj magli. Polako se okupljaju:  Saturnica, Elyca, Biby,Sjecanje, Hapy, Maja i Mirjana vode uplakano Srce.... Dzorko, Readykul,Vanessa, Safiris, Shadow...Alius... Natiskali se oko mene da više nisam ni vidjela tko pristiže. Zbunjeni gledaju jedni u druge ,ne usude se prozboriti. netko upita:

 -     Gdje je Irida?

 -   Ona je u Mađrskoj, Tamo nema magle...Začuo se nečiji glas...

-          Što ste tako zbunjeni?....Upitam gledajući njhova žalosna lica

-         Otišli su... odgovori Biby

-         Tko ...upitam

-         Naši prijatelji... i počne nabrajati

Kiselo sam se nasmješila pokušavajuči sakriti svoje žaljenje.

-         Ne žalostite se. Sve je prolazno, i mi smo prolazni. Oni su tu u našim srcima. Neki od njih navračaju, neki će navratit povremeno, neki neće jer imaju svoj cilj kojem idu. Dok smo zajedno boravili previše smo se vezali. Nismo razmišljali da život ide svojim putem, sad tugujemo. Svatko od njih ima svoje razloge zašto nam se nije pridružio, zašto nije izašao iz magle i nastavio sa nama. Ja im šaljem blagoslov, neka ih prati sreća, učinite tako i Vi. A jednom, tko zna, možda iz magle izroni netko od njih. Čudni su putevi Božji.Pođimo u miru dalje.

Pozdravljam Vas sve