( bakina priča )

I onda započne znate ono…Bila jednom jedna mala djevojčica koja se zvala… Klementina. Ona je imala maloga bracu koji zvao…. No hajde… reci Jelena - reci kako se zvao… Putro! Začu se tanani dječji glasić, Ma, nemoj Putro ! Pa to je već bilo. I to je junak iz druge priče. - Ali ja hoću tu priču - To ti je kćeri baka pričala, Hajdemo, molim te, neku drugu - Putro… Putro… hoćemo Putru – navijački, baš onako kao na pravoj utakmici Pa dobro neka ti bude … rekoh : U davna, davna vremena kada još nije bilo ni struje … ni računala …?!

Ma nije tako !!! Baka to zna bolje i njena priča ide ovako: Odrješito će Jelena «U davna, davna vremena u nekom selu živjeli baka i djed.Bili su potpuno sami i napušteni od svih. Djeca im se bila poudala i poženila - A dolazili su samo, dok su od roditelja svojih, mogli odnijeti ponešto. A pravi raj je bio u guste jesenje magle, dok su masne brade i punih bisaga,- poprilično zagrijani vrućom rakijom i kuhanim vinom odlazili sa svinjokolja… Baka i djed uživajući u dječjoj vrisci ponosno su šetali po nepreglednom dvorištu

S vremenom su baka i djed onemoćali - i nitko ih više nije posjećivao. Često su , suznih očiju gledali vijugav bijeli put - Od kuda je nekoć njihova sreća dolazila. Sada je nije bilo: Samo bi dugo, u hladnu zimsku noć, zavijao susjedov pas - a iz obližnje šume do u pred zoru strašna rika divljih životinja i ništa više –

- Čekaj ti malo kćeri moja. Ja, za tu priču nisam čuo! A kada ti je to baka pričala? Pa danas preko telefona . I rekla je da znaš – Poželjela sam se i ja svoje unuke i gledam jadna vijugav bijeli put i mislim kad će te doći. I ja sam tebe poželjela bako… A… tajko … kad ćemo ići malo kod bake? Ma sutra - rekoh pomalo zbunjen . A što je bilo sa Putrom? Upitah nakon nekog vremena Jelenu

U kuta mračne sobe, bilo potpuno tiho… mala Jelena je zaspala … A ja, ja sam se dugo u noć prevrtao u mekom krevetu i razmišljao. Ličim li i ja na junake bakine priče . A vi ?