E počinjem da vam pričam priču ,... ma bajku ustvari... ima i zle veštice i princa ... a hvala Bogu i konja.. pa, na selu smo... kako može selo da bude bez konja ... i magaraca.... 07. septembra sam izašla na Najlon pijacu u Novom Sadu da prodajem robu.. pa koliko zaradim..... Već mi je dojadilo da radim kao sekretar, administrator, prevodilac, pomoćni knjigovodja.... stalno pod stresom, plata kasni,..ostaješ prekovremeno a sve to za male pare..... Cigani me nagovarali još poodavno da im se pridružim ... da osetim slobodu... he,.. I tako.. eto mene na pijaci... naravno još uvek u zajednici sa G. Advokatom... koji se lepo naspava dok ja dodjem kući.. njega je interesovala najviše kladionica, pa Tv do rano ujutro i ne daj Bože da zazvoni telefon do 11 – 11.30 pre podne.... Od sexa i uživanja u seksu veliko ništa... osećala sam se u tom pogledu jedino kao rupa koja služi svrsi... Nekako sam i prestala da očekujem bilo šta lepo, bila sam zadovoljna kada je relativno mir u kući, a pošto sam bila svesna da ako ja ne zaradim neku paru u kući neće biti mira... ma nemate pojma kako je kladionica prava stvar... a i u to treba ulagati... ima milijardu kombinacija... treba pratiti...ma, postala sam ekspert u toj oblasti svakodnevno slušajući o tome... samo nikako da rešim da otvorim konsalting ofis za sve koji žele da se klade... he he he. Rano ujutro , tašne pune robe i garderobe, šta ću pa lepo nazovem taksi i odem do Najlona, ... mesto već rezervisano... moji drugari tamo ... čekaju me i polako sviće ...mora se ustati i stići rano inače ništa od Njlona. Negde oko 8 – mi smo se već razbudili.... upita me neko na madjarskom jeziku da li je slobodno pored tj više iza mene mesto... okrenem se kad neki tip metar i žilet.. sav raščupan pomalo i mamuran. Kažem ok slobodno je mesto na madjarskom... Čoveče kako se obradovao taj čovečuljak da neko u Novom Sadu tako lepo čisto priča madjarski... kad pored njega ..ON. Laci. Osmeh od uha do uha.. ćelava glava .. okice... ma slatkiš. Naravno kako sam medju „svojima i na svom“ krene zezanje.. pa na pijaci smo ... uvek zezanje kad nema mušterija.. takmičimo se.. ispomažemo..pazimo na komšijsku robu...dok se razgleda i pazari i naravno cenjka. I tako ja prokomentarišem kako bih ga (Lacija) slasno.. ma makar jednom.. kad meni čovečuljak na to što samo jednom.. pa on bi da se ženi...Ja sve mislim zezanje..... I nestade ON...Izgubi se... Kao i svaki poslovan čovek gleda šta mu treba od silne robe na pijaci... E , vratio se... I doneo sa sobom porno filmove...ha ha ha.. video da ja gledam –pocrveneo i počeo zbunjeno da mi priča kako to u Nemačkoj može da proda ili zameni za nešto što mu treba od alata u kući i slično... Ja sve ono... ma ne znam ni šta da vam kažem.. lepo ga uhvatim i provedem kroz Najlon...kao pravi Lala –Vojvodjanin... Ta mi smo jaaako gostolčjubivi da znate. I tako prošetali smo jednom, pa drugi put , pa još jednom i usput me je pozvao na kafu, pa je pao i poljubac, ... prvi,... pa smo umesto na kafu otišli na ručak... u kineski restoran gde sam naručila morske alge za salatu... što su se obojica čudili... zatim uz zezanje me je pitao kada ću da dodjem kod njega ... i dogovorili se za utorak ujutro (to je bila nedelja) da dodje po mene... I stvarno u utorak ujutro je i došao po mene i stigli smo u B.P.S. (Bačko Petrovo Selo) .. desetak kilometara od Bečeja prema Kanjiži. ..... Tisa... Reka Tisa.... prvo mi se išlo do reke... koliko mi je nedostajala.. reka kraj koje sam provela veći deo svog detinjstva ... ali malo severnije... prelep sunčan dan... ljubav u zaletu... šta žensko srce može više da poželi. Sutradan sam javila G. Advokatu da ću doći po svoje stvari ... ako mi ih da ... i tu je kraj. 11. Septembra sam se i preselila .... Pakovanje je bilo „dinamično“. G. Advokat nije prestajao da priča.. kako sam ja ovakva.. onakva.. da ne idem .. čas je želeo mi sve najbolje... čas me je molio da se predomislim... pa je pretio.. pa je glumeo... zamislite odlazi žrtva koju je bilo pravo zadovoljstvo kinjiti.. pa nije verovao da zaista odlazim... No sve u svemu preselila sam se. Bilo je divno i vreme i obostrana uzajamna osećanja... Laci . Da samo znaš koliko te volim. Ni sanjala nisam da će mi se to dogoditi. Ustvari lažem ... znam to još od malena da će neko jednom doći po mene i da će biti stranac. Samo nisam verovala sama sebi. Dopala mi se kućica (koja je pripadala Lacikinom dedi po majci) i bašta.... Ustvari, čim sam ušla u dvorište još onaj prvi dan osetila sam mir i imam osećaj da ću ovde i ostariti. Laci je Laci. Toliko mi je drago što nije ovdašnjeg mentaliteta... ne kažem da je idealno, ali je bolje... ima toliko stvari za čuti , za naučiti, što mene kao otvorenu osobu impresionira... ( ima stvari u kojima je zaista štur i krut – baš kao pravi Švaba.. ha ha ha). No dobro ... neću mnogo da ga hvalim da se ne pokvari ... ha ha ha. Najzačudjujuće je što se meni i u meni dešavaju stvari koje me zaprepašćuju.. vizije su mi jasnije... Jednu noć ... (ah da, nisam rekla živimo odmah pored groblja) .. a sutradan smo trebali ići na put .... brinula sam se pred put ... i tu noć sam imala viziju ... videla sam groblje krajnas, svi grobovi su svetleli i jasno sam čula poriku..misaono prenesenu... kao kad slušaš sopstvene misli.. nešto slično ali drugačije kako možemo slobodno na put, da ne brinem, oni nam čuvaju kuću ...kao prave komšije... Kada smo se vratili, prvo sam preletela pogledom po dvorištu, prozorima,...tražila tragove provale... što je Laci primetio... i upitno me pogledao ... Ništa nisam odgovorila... tek nakon nekoliko sati smo ponovo došli na tu temu i ja sam mu ispričala viziju... To je bilo prvi put da spominjem svoj dar. I začudio se i prenerazio se. Nakon nekog vremena je počeo da shvata i da se oslanja na mene ... u tom pogledu... Ni to nije baš uvek lako... neki put ne znam ni ja sve... samo imam osećaj da li je nešto ispravno ili ne ili da li će nešto dobro daispadne ili ne ... bar što se tiče mene... neki put mi dodje da potražim taj centar u glavi , u mozgu i lepo da ga odstranim nekom operacijom... I onda me prodje... taj glupi osećaj..... NASTAVLJA SE..... Love L.