Gde sam ono stala... uh...

Ma svejedno ovo su ionako pričice za laku noć, da podelimo što znamo, da preguramo još jednu noć do jutra, pa još jedan dan, pa još jednu noć... a vremena je tako malo...

Stersno.... stres... živimo u stresu, pod stresom.. nije baš svejedno... sve poskupljuje.. zarade kako gde...  hajde probajmo živeti bez stresa.. Kako? Ja lično to ne mogu ni zamisliti.. Hoćeš –nećeš stres je tu. Ako ne direktor, neki drugi nadredjeni iznerviraćeš se kada dodješ kuči i zatekneš punu sudoperu sudja... i onda besno .. zasučeš rukave i opereš svo sudje, ...pa vidiš rublje .. niko nije pokupio još od jutros kada si ga raširila.... pre odlaska na posao.. Kad će već jednom kupiti stvari za sobom?.. Ma da, oni su jeli a tebe nije dočekalo ništa ni podgrejano niti spremljeno.. a onda se za 8. Mart svi kao nešto utrkuju, foliraju.. kao nešto ja tu trebam slaviti.. što sam je..no žensko.  Uh, što ih majka nije naučila redu?  I kako ja koga da naučim redu kad svako ima neki svoj red iliti nered počevši od glave...

Poznato vam je sve ovo? I vama se ovo dešava?I pitate se ima li kraja?

Majka mi je uvek govorila  „...gledaj da tebi bude dobro“...... nisam baš ni shvatala šta bi to meni trebalo da bude dobro...pa dobro mi je ...neko kaže da me voli...nema veze što me psuje i pljuje ..KAŽE da me voli....da onaj matorac s kim sam zadnje dve godine provela... u suzama. Da mi je neko rekao da ću toliko plakati, da uopšte znam toliko plakati.... ma, pljunula bih ga.

Nikako da me ostavi na miru... patološki slučaj, nije dovoljno što me je pretukao do krvi dva puta, nije dovoljno što mu policija ništa ne čini...ma Bože moj bio je car, predavač krivičnog prava u SŠUP-u u Sremskoj Kamenici, pa potom advokat ,... branio je bivše policajce okrenute kriminalu, sa svakim dobar, lukav, razmežen kao dete...da spomenem i to ,... za njega sve su žene kurve osim njegove majke.  Da li je to zbog godina... ili kao svaki dokon čovek nema šta drugo nego da drugima pravi zvrčke, da stvara drugima probleme.... Krvavo sam platila..ali dosta je teklo moje krvi, nisam žrtva. NEĆU VIŠE DA BUDEM ŽRTVA.

   

 

Kada me je krvnički pretukao, policija me je bukvalno naterala da podnesem krivičnu prijavu protiv njega, zatim je zamenik komandira jedne stanice njemu lično na kućni broj ( ja sam podigla slušalicu) javio da je tužba odbačena.... e dotle sam bila mirna jer je G. Advokat bio pod uslovnom kaznom za druge stvari.

 

Na žalost tako je ... ili si mučitelj ili žrtva... zašto?

No hvala Bogu sve ima kako svoj početak tako i svoj kraj..... Ovaj put kraj je došao iynenada sa novim početkom. Već u junu mesecu sam znala u sebi da u oktobru mesecu neću više živeti u Novom Sadu... i ranije samo ne tako jasno. Istina nisam znala baš sasvim u detalje sve , ali me je strašno vuklo nešto prema Bečeju.

07. septembra sam izašla drugi dan na Najlon pijacu da prodajem robu sa mojim Ciganima , mojim najiskrenijim prijateljima do sada u životu....  ma pričaću Vam u sledećem poglavlju detalje.... ha ha ha

 

Love

L.