Subota je.Marta i Boris kasnije su se digli.To im je jedini dan, uz nedjelju, kad mogu duže spavati.Čak je i Luka,njihov mali sin danas duže spavao,iako se voli rano dizati.Boris se još protezao kad je zazvonio telefon.Punica Vera javlja, da će im malo navratiti , nakon ručka kod Vesne,Martine sestre.
-Da naravno,samo vas čekamo,-nije odolio da ne bude sarkastičan.Marta već sluteći tko bi to mogao biti na telefonu i na meti Borisova sarkazma,uzima slušalicu i kaže-Samo vi dođite.Čekamo vas-ljutito odmjerivši Borisa.
Danas su namjeravali prošetati s Lukom, po Sljemenu i tamo ručati.Tako da im njihov dolazak nikako ne remeti planove.Ali Boris je ljut,jer ne zna kada će doći.Misli si-Doći će nakon ručka.Kolikoje to sati? Tri,četri,pet?Koliko? Sa Verom nema dogovora.Ona kaže svoje i gotovo .Tako mora biti.-
Nakon šetnje po Sljemenu,rado bi se malo izvalio s novinama ili gledao sport na televizili.U svakom slučaju remete mu planove o odmoru,a najgore što ne zna kada će doći.Ali šuti,ne kaže ništa.Stan su od njih dobili,a oni su se odselili u kuću koja im je prije služila kao vikendica.Morao bi im biti zahvalan,i je ,ali oni to koriste-misli on, i dolaze k njima kad se sjete,još uvijek kao u svoje.
-Doći će uz put-ruga se u sebi.-Kao da ne postoji mobitel,kao da još jučer nisu znali da se spremaju doći,pa se najavili da će doći,pitali na kraju krajeva mogu li doći,jesmo li zauzeti,imamo li mi svoje planove.Ne,oni će samo skoknuti,i onda ostati cijelu večer-.
Bijesan je.Ovo mu je pokvarilo početak dana.Gleda Martu.Ona izgleda zadovoljno.Ona je zadovoljna čim netko dolazi u goste.Nije važno tko,samo da imaju goste.Vidi,već je živnula.
-------
Marta je zadovoljna.Voli da njeni dođu.Smatra da ih premalo vidi ,jer ih Boris baš ne voli pozivati da im dođu. A ne voli ni k njima ići.Nedjeljne ručkove kod njene mame prekinuli su jer je on baš tada nešto morao hitno raditi ili ju je mamio zanimljivim izletima,a ona tome nije mogla odoljeti.
Užurbala se je oko doručka.Požurivala Borisa i Luku da brže pojedu i spreme se i da krenu na Sljeme.
-Da,da,brzo,brzo.,samo da dođemo što prije doma i da čekamo gospodu ,jer ne znamo kad će se udostojiti doći-gunđa Boris u sebi.
-------
Vratili su se sa Sljemena.Boris pali televizor.Marta odlazi u kuhinju.Mora nešto propremiti za svoje.Narezati nareske.Kupila je nešto slatko.Boris prigovara-Što će im to?Tamo će pojesti sve što mogu dobiti do zadnje mrvice.Puhat će od muke i neće moći ništa jesti.-
-Pusti ti samo mene.Ni ne moraju jesti,ali će bar vidjeti da sam mislila na njih.-
-Ma dobro,tako i tako će to sve nama ostati-pomirljiv je Boris.
Luka je upalio kompjuter i svoje igrice.To je tih i miran dečkić,od desetak godina..Voli on da dođu baka i deda,naročiti deda..Ali i ne voli da dođu,jer se uvijek kad oni otiđu mama i tata jako posvađaju.Luka ne voli kad viču,ne voli kad se tata ljuti,mama plače,tata bijesno zatvara vrata stana i odlazi govoreći da si nađe drugu budalu,jer se on više nikad neće vratiti.
Luka je već tužan.Strah ga je.Brine se.Najradije bi ipak da baka i deda ne dođu.Danas mu je bilo prelijepo na Sljemenu i ne bi želio da mu se to pokvari.
-------
Stižu.Zvone na vratima.Luka potrči i otvara vrata.Baka i deda ga grle.Donijeli su mu veliku čokoladu i autić.Znaju oni da on voli autiće.A teta Vesna poslala mu je komad tortu koju on najviše voli.Marta ih pozdravlja.Boris i dalje sjedi pred televizorom i ne miče se.Vera i Hrvoje dolaze do njega i pozdravljaju ga.Sjeli su za stol i počinje priča.O ručku,kako je bio odličan,što su pili,kakva je bila torta.Kakav je Vesnin i Krešin novi stan u koji su se nedavno uselili,kako su ga luksuzno namjestili,a planiraju uskoro kupit i novi auto.Vera priča-Oni su uzeli stan na kredit.Krešo je htio da budu samostalni i nezavisni od roditelja ,svojih i nas i nikako nije dao da mu pomognemo financijski.-
Vera je pričala i pričala,hvalila Vesnu i Krešu,kako su sposobni,kako su uspjeli u životu,kako im drugi mogu samo zavidjeti.Dok je baka pričala,deda se zabavljao s Lukom.Luka mu je pričao o školi,o svojim prijateljima.Deda je pažljivo slušao.Luka je jako volio dedu,jer je on bio jedina odrasla osoba koja je s njim razgovarla,postavljao mu je pitanja o njemu samome,o onom što mu se događa,što voli,što želi,što zna,I pažljivo ga slušao.Luka se opustio.Zaboravio je na svoje strahove.Bilo mu je lijepo i ugodno.Osjećao se važan.Teta Vesna poslala mu je tortu koju voli,bio je na Sljemenu,deda priča s njim.Sve ga je to veselilo i činilo zadovoljnim.Kad su odlazili bilo mu je žao ,ali je već bio umoran i pospan,spreman za spavanje.
Zaspao je.Miran, ne sluteći više ništa.Potpuno zaboravivši svoje crne slutnje.Spavo je i sanjao kako se s dedom šeta po velikoj livadi na Sljemenu i kako mu deda priča o sebi kad je bio mali kao on.Ali kao da su mu se sve više i više u san uvlačili neki glasovi koji mu se nisu sviđali.Glasovi su bili sve bliži i bliži,sve jači i jači.Vika strka,pad pepeljare na pod,ušuljali su u njegove snove i probudili ga.Ščućurio se uz rub kreveta,zatvarajući svojim sitnim ručicama uši da ne čuje,da mu ti grozni glasovi opet ne pokvare dan.Koliko god je nastojao ne čuti ih, glasovi su prodirali u njegovu sobu,sve glasniji i sve više preteći.
-------
-Što oni misle da će mi cijeli život nabijati na nos ovaj stan.?I tog Krešu.Krešo je svetac,Krešo je sposoban,uspješan.Ne,Krešo je papučar,slabić koji se ulizuje starcima.I Vesna,što ona misli da je najpametnija na svijetu ako radi na fakultetu?-
-Sve moraš pokvariti.Baš je bilo dobro.Što ti je Krešo skrivio.Čak ti je obećao da će ti pomoći naći posao u struci.Zavidan si im jer su dobrostojeći,jer imaju sve.-
-Nisam zavidan.Oni oboje nisu mi ni do koljena
-Dosta mi je te tvoje zavisti,oholosti i ponosa.Samo ti i nitko više.Samo si ti važan i bitan,a ostali su nitko i ništa.-
-Meni je dosta.Neću više čuti za tvoje.Neću da mi više dolaze,dosta mi ih je.-
-Dobro.Onda se selimo iz ovog stana što su nam ga ostavili i idemo u podstanare.Nećeš njih ,nećeš ni ovaj stan.-
-To su ucjene.Mene nitko neće ucjenjivati.-
-------
-Što je to.?Kakvi su to još glasovi?Tko je to došao?-pita se Luka,skvrčivši se u svom kutu na krevetu.
-------
-Sad je pola noći.Prijavili su vas susjedi da vičete ,radite buku i remetite noćni mir.Molimo smirite se jer ćemo biti prisiljeni privesti vas u policijsku postaju.-govori im jedan od policajaca što su ušli u stan.
-Ma,nosi se ti i susjedi i svi.Odo ja.Dosta mi je svega.-poviče Boris i bijesno zalupi vratima za sobom.
-------
Policajci su otišli.Sve se smirilo.Luka je samo čuo jecaje svoje mame.Došao je do nje,zagrlio je i rekao-
-Mama nemoj plakat.Ja sam tu.-
Marta je plakala i plakala.Nije ga vidjela.Nije ga čula.Samo je uzdisala jecajući-Jadna ja.Što sam zgriješila? Kud je otišao? Kako ću ja sama,ako se više ne vrati?-
Njene suze samosažaljenja miješale su se sa Lukinim dječjim suzama,ali ona to nije osjetila.Osjećala je samo svoju bol,a ne i bol djeteta koje je usprkos svom bolu i strahu nastojao utješiti nju.
-------
Bilo je troje nesretnika te noći.Boris je lutao opustjelim ulicama grada,osjećajući se sam i napušten od svoje žene.Marta ostavljena od njega,a Luka napušten i ostavljen od njih oboje.
Bolujući svoje rane i svoje povrijeđenosti zaboravili su oboje na Luku.Od vlastite boli nisu vidjeli da upravo ranjavaju jedno mlado, nevino biće.Ostavljaju ga samog,prepuštenog svojoj tuzi i strahovima,bez utjehe i zagrljaja.
I tako u krug,iz generacije u generaciju,prenosi se osjećaj povrijeđenosti i ostavljenosti.
.
bglavac
irida
edin.kecanovic
