NEMA TU PUNO PRIČA.,NEMU TU ČIČA TOMINE KOLIBE.,SAMO NAIZGLED SABLASNE SJENKE I MOJE KRINKE KOJE STAVLJAM DA ME ZASTITE OD STRAHA.,PRIVIDNO SIGURAN...SVE SAM POSLOŽIO OD TEORIJA IGARA DO TEORIJA ZABLUDA OD TEORIJE LUTRIJE DO TEORIJE ZAVJERE,.SVE SU ONE ISTINITE I LAŽNE...TI SAMO KRENI.,JER IDEJA POSTANE ONO STO JEST KAD SE PREPOZNA..KAD SE RASCVJETA.,KAD SE OPLODI...E TO JE ONDA TO..I SAM ZNAM DA NECU JOS DUGO OVAKO MOC.,ZIVIT SAMO OD USMENE PREDAJE...JER IPAK NA KRAJU KRAJEVA UVIK JE NEKI POCETAK.,POČINAK.,UOSTALOM TO SAM IPAK SVE JA...VIDIM DA ODVOJENOST STVARA STRAH....A LJUBAV BRIŠE RAZLIKE...LJUBAV JE BOL NA SRCU MOM....NEMA TU PUNO KRUVA VIŠE ZA FARIZEJA I LICEMJERA U MENI...JER MJEROM KOJOM MJERIS...SAMO TI SE VRATI.......AKO KAZEM DA MISLIM DA JE VRIME DA KRENEM.,ZNACI DA SE JOS DVOUMIM JOS R(Z)AZMIŠLJAM...AKO KAŽEM DA ZNAM DA JE VRIME.,STO S TIME...UVIK JE PUT.,UVIK JE SAD...BOG JE ODAVNO KOD KUCE....JA ZNAM DA SE JOS PRETVARAM I LUTAM.,DA NAUCIM...DA SE SUOCIM....DA UOCIM....IPAK SAM TO JA...SAMO JA...................................

Čovjek se treba posvetiti neprestanom upoznavanju samoga sebe - jedino je to čovjekova dužnost.... Ti budan spavas listas snove kao stranice knjige tvoja je glava teska kao nakovanj i puna briga Necu te moliti ustaj, budi se, ustaj, budi se necu te cekati necu tvoje teske ruke oko moga vrata Nocas je mesec opet crven, mlad i ljut mi smo na putu, mi pravimo put nemamo vremena, nemamo razloga da stanemo ovde, da sacekamo dan Psece oci u tami ove sare, ove sape su ruke prekidaj lanac zaurlaj na oblak koji sakriva mesec Necu te buditi oslobodi se, oslobodi se necu te cekati necu tvoje teske sape oko moga vrata.....