Jednog dana neki čovek nađe orlovsko jaje i stavi ga pod kokošku. Nakon nekog vremena izlegao se orlić, istovremeno kad i pilići. Počeo je da živi i ponaša se kao ostali pilići. Odrastao je sa njima. Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se po koji pedalj iznad tla.

   Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao gledao je zadivljeno uvis.

"Šta je to?" - pitao je. "To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoška. "On pripada nebu, dok mi pripadamo zemlji." tako je orao umro među kokoškama celoga života ne znajući ko je.

   Naravoučenje: što veruješ da si,.. to ćes biti, .... ako si ikada verovao da si orao, sledi svoje snove, a ne ono,... šta ti kokoške pričaju...

 (po priči Gerija Bernsa)