Od malih je nogu Petar bio prava pošast,
mali vragolan. Kako je rastao, postajao
je sve veća pošast.
Jednog su ga dana roditelji odveli kod
duhovnog učitelja, čovjeka kome su se
svi obraćali kada je trebalo riješiti
najteže slučajeve.
“Ostavite me nasamo sa njim!” Reče
učitelj. Petar osjeti laganu nelagodu.
Učitelj mu priđe i tišini ga zagrli.
Jako ga je zagrlio. Tog je dana Petar
naučio kako se ponašaju ljudi.