Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
1002
OD 14.01.2018.PUTA
Pas
Jedan čovjek je rano ujutro trebao krenuti iz sela Otavice u Drniš. Pošto nije imao automobil, kao i većina ljudi toga vremena, krenuo je pješice, za što mu je trebalo oko 2 sata. Bilo je ljetno doba, tako da je krenuo oko 5 ujutro, u zoru. Sa sobom je ponio torbu s hranom. Putem je primijetio da ga jedan pas prati. Nije lajao, bio je miran. Pratio ga je bez prestanka. Putem mu je bacao malo kruha, no pas nije htio jesti. Naravno, čovjek se začudio, jer psi vole kruh te nagonski uzimaju hranu čim je vide. Često se okretao da vidi da li je i dalje iza njega, i bio je. Bilo je točno 6 sati, te su sa crkava zvonila zvona. U tom trenu se okrenuo, i psa – više nije bilo. Naravno, prva pomisao bi bila: pas je skrenuo sa puta. Ne bi bilo neobično da se čovjek prije toga nije okrenuo samo prije nekoliko sekundi, a pošto je prolazio kroz polje, nemoguće je da se pas tako brzo negdje sklonio, a da ga čovjek nije vidio.
bglavac
irida
edin.kecanovic
